Pravda

Bez obzira na različite političke orijentacije i stavove sigurna sam da su svi poslanici spremni da ratifikuju ovaj dokument, rekla je Gojković i precizirala da se ostvarenje prava deteta pre UN ostvaruje pošto se iscrpe sve institucionalne mogućnosti u zemlji. Stvaranje jednake šanse za svu decu mora biti prioritet u radu svakog u Srbiji, a skupština i njen Odbor za prava deteta nastaviće odlučnu aktivnost na mobilisanju svih resursa za izgradnju društva sa nultom tolerancijom na nasilje bilo koje vrste, rekla je Gojković. Ona je na godišnjoj konferenciji mreže ombudsmana za decu jugoistočne Evrope "Ekonomska kriza: Usluge za decu (ni)su opstale. Šta da činimo?", koja se održava u Beogradu, rekla da je parlament posebno posvećen stvaranju zakonskih preduslova da se prava dece dodatno unaprede primenjujući evropske standarde i obaveze preuzete potvrđivanjem Konvencije o pravima deteta. Gojkovićeva je podsetila da je Skupština u aprilu 2013. godine donela "Marijin zakon", kojim krivično delo pedofilije ne zastareva, i izmene i dopune Zakona o radu koje trudnice zaposlene na određeno vreme štiti od otkaza, čime je, naglasila je predsednica, parlament pokazao da brine o budućnosti. Predsednica Skupštine je naglasila da su svi svesni da je teška ekonomska kriza, koja zahteva uštede i rezove, u određenoj meri ograničava mogućnosti razvoja u mnogim oblastima, pa i u proširenju usluga za decu, ali da se ipak mora i može naći način da to ne pogađa one najosetljivije, a to su deca bez roditeljskog staranja, deca sa posebnim potrebama, "decu ulice"... "Zabrinjavaju podaci o broju siromašne dece kako u Srbiji, tako i u zemljama čitavog regiona. Deca, uprkos ekonomskoj krizi, ne mogu biti u drugom planu. Zato je na nama da nađemo načina da poboljšamo njihov kvalitet života", istakla je ona. Obraćajući se učesnicima Konferencije, Gojkovićeva je naglasila da su Skupština i Odbor za prava deteta prepoznali važnost kontinuiranog zalaganja za prava dece i mladih i potrebu za unapređenjem uslova života, kako putem zakonodavne aktivnosti, tako i kontrolom rada i podsećanjem izvršne vlasti na njene obaveze. Podetivši da je Odbor za prava deteta formiran 2012. godine, Gojkovićeva je istakla da to daje mogućnost da se Skupština uključi i podrži inicijative domaćih i međunarodnih organizacija u cilju dugoročnih i pozitivnih promena za svu decu u Srbiji. U tom kontekstu ona je napomenula da parlament učestvuje u projektu čiji je i pokrovitelj - "Socijalna inkluzija - Generacija budućnosti“, koji pomaže mladima bez roditeljskog staranja da se pripreme za izazove koji ih očekuju nakon izlaska iz sistema socijalne zaštite, na budućem radnom mestu ili u školovanju. "Ovakav program primenjuje se i u zemljama Evropske unije, najviše u Velikoj Britaniji,Austriji, Švajcarskoj i Francuskoj, a u regionu u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji", dodala je Gojkovićeva. Ona je prenela utiske sa sastanaka na kojima je u Skupštini razgovarala sa mladima istakavši i činjenicu da je njima više od svega potrebna podrška i osećaj da nisu sami. "Oni imaju svoje snove, a na nama je da im pomognemo da te snove ostvare", naglasila je Gojković. Predsednica parlamenta je podsetila da je nedavno ratifikovana Konvenciju o zaštiti dece od seksualnog iskorišćavanja i zlostavljanja, Konvenciju o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja i Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, kako bi se stvorili zakonski preduslovi za bolju zaštitu. Gojkovićeva je navela da Skupština ima dobru saradnji sa zaštitnikom građana, da se taj odnos razvija u partnerski, posebno kada su na dnevnom redu pitanja pružanja podrške deci u oblasti obrazovanja, razvoja servisa za podršku deci sa smetnjama u razvoju, siromašnoj deci, romskoj deci, deci bez roditeljskog staranja, deci ulice. Ombudsmani: Deca da pretrpe najmanje štete tokom krize Učesnici godišnje konferencije mreže ombudsmana za decu jugoistočne Evrope istakli su danas važnost nastojanja da deca, ukoliko već ne mogu biti izuzeta iz mera koje se primenjuju u uslovima ekonomske krize, treba da trpe što manje štete. Na konferenciji pod nazivom "Ekonomska kriza: Usluge za decu (ni)su opstale. Šta da činimo?", zaštitnik građana Saša Janković rekao je da je dobro što Srbija normativno utvrđuje okvir za zaštitu prava deteta, ali i ukazao da se mora učiniti i zajednički napor da se zakoni primenjuju, poštuju i pretoče u stvarnost. Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović istakla je značaj predsedavanja Srbije mrežom ombudsmana zemalja jugoistočne Evrope. Ona je navela da, po podacima iz 2011. godine, u ukupnoj populaciji ima 17,2 odsto manje dece, a da se od prethodnog popisa stanovništva broj dece smanjio za 205.000, kao i da je svako deseto dete u Srbiji siromašno. Prema njenim rečima, od ukupnog broja pritužbi oko 10 odsto se odnose na prava deteta. Stefanovićeva je takođe navela da su određene usluge deci uskraćene, kao na primer smeštaj dece sa smetnjama u razvoju u dnevnim boravcima, što je ukinuto zbog ograničenoj broja zaposlenih u javnoj administraciji. Direktor Organizacije "Spasimo decu” za zemlje severozapadnog Balkana Andrea Žeravčić rekla je da ta organizacija već 15 godina podržava rad ombudsmana u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. "Trendovi u ove tri zemlje u kojima mi radimo su veoma slični, veliki je porast siromaštva posebno među decom i to nas posebno zabrinjava, a usluge, kada se i uspostave i treba da odgovore potrebama posebno rizičnih grupa dece, često su u pilot fazi, pokažu rezultate, ali se na kraju ne izdvoje sredstva ili su ta sredstva nedovoljna", rekla je ona novinarima u pauzi Konferencije. Žeravčić je dodala da u sve tri zemlje postoje slični trendovi i kada je reč o ranjivim grupama, kao što su na primer romska deca, njihov pristup osnovnom obrazovanju, zdravstvenoj zaštiti i nekim drugim osnovnim pravima i zato postoji potreba za češćim regionalnim susretima i saradnjom.

Pročitajte još:Notari napravili haos! Sve poskupelo!(VIDEO) Ovako su Ameri na Vaskrs 1944. „oslobađali“ Beograd „tepih bombama“

Na pitanje koje su to usluge koje treba da budu pružene deci, ona je istakla da su se u postratnom periodu i u periodu tranzicije pojavile mnogo već grupe dece koje imaju određene potrebe, a sistem zaštite koji je nasleđen nije mogao na njih da odgovori. "Kada poredim situaciju u Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, vidim da Srbija prednjači sa tim merama, a radi se o dnevnim centrima, produženim boravcima za decu sa poteškoćama u razvoju, za decu koja žive i rade na ulici, programi podrške pozitivnom roditeljstvu, skloništa...", rekla je Žeravčić. Ombudsman Republike Srbije Nada Grahovac prenela je novinarima da je ključno da ostvarivanje prava dece ne može da se shvati kao dobortvorni rad, već dužnost države da ispuni svoje zakonske obaveze. Prema njenim rečima, kada se postigne koordiniran rad u svim sektorima i na svim niovima vlasti, onda se dobija odgovor države na zakon koji treba da štiti decu, a ne neka institucija ili organizacija pojedinačno. "Bitna je primena zakona, jer zakon garantuje prava, a sve drugo je pitanje projekta od danas do sutra i kapaciteta i mogućnosti", rekla je Grahovac. Izvor: Tanjug, RTV