MOSKVA - Ruska carina radi kvalitetno i produktivno. Ali čak strogi zakoni i brižljivi prilaz carini ne može potpuno da prekine zabranjeni uvoz poljoprivredne produkcije iz Evrope koja je dospela pod godišnji embargo. Namirnice iz EU i Australije, mada i u ograničenoj količini, ipak se pojavljuju na ruskim tezgama.
U to su se uverili predstavnici Društvene komore, posetivši nekoliko velikih prestoničkih supermarketa. Oni su našli norveškog lososa i australijsku jagnjetinu. Krajem avgusta carinici u Primorju su zadržali na granici sto tona američkih viršli i piletine. A saradnici Rosseljhoznadzora su pronašli breskve i nektarine iz Španije i jagode iz Grčke. Komentariše direktor medijske grupe Seljačke vesti, docent Timirjazevske poljoprivredne akademije Igor Abakumov. - To se nikako ne može sprečiti, zato što se dešava jednostavno promena oznaka ovih namirnica, kvalitet se zbog toga ne pogoršava. Pri tome sve se radi skoro zvanično. Ove namirnice mirno dospevaju na naše tržište. Ukazuje se druga zemlja porekla i gotovo. Produkcije stiže mnogo manje, ali ona postoji. Evropski proizvođači, ostavši kratkih rukava zbog delovanja sopstvenih vlada, traže nove načine da zaobiđu ruske uzvratne mere. Tim povodom popularna na internetu šala o školjkama iz Belorusije izgleda da je zaživela. Praktično svakog dana carinski organi nalaze zabranjene za uvoz u Rusiju namirnice pod sasvim drugim oznakama. Pokušavaju da ih provedu kroz zemlje Carinskog saveza – Belorusiju i Kazahstan. Rosseljhoznadzor je već presecao pokušaje reeksporta preko teritorije Belorusije partije jabuka, breskvi, šljiva, paradajza bez ukazane zemlje porekla ili sa ukazanom Turskom, Srbijom, Makedonijom i nizom afričkih zemalja, između ostalog Zimbabveom. A češke kompanije koriste Kazahstan kao punkt za reeksport robe na teritoriju Rusije. Bilo je pokušaja da se zvanično postigne dogovor sa trećim zemljama o reeksportu, između ostalog sa Švajcarskom, ali ona je ljubazno odbila da se time bavi, govori analitičar kompanije Alpari Ana Kokoreva. - Švajcarci su tradicionalno neutralni u raznim pitanjima. Oni ne bi hteli da ulaze u nekakvu konfrontaciju sa Rusijom. Zato su rešili da se suzdrže od sličnih stvari. Uz to prilično je veliki rizik po reputaciju zemlje. Švajcarska je pristojna zemlja i ne doliči joj da vrši „sivi“ izvoz.
Pročitajte još: EK: Pravila tržišta EU ne odnose se na gradnju Južnog toka u SrbijiGlad ne pita: Srbi osuđeni na hrvatsku svinju!
A dok jedni traže način da se vrate, drugi traže način da dođu i da se razvijaju. Niz zemalja se bori za izlazak na atraktivno i veliko rusko tržište. To su i najbliži susedi – Azarbejdžan, i daleke države – Izrael i Egipat. I zauzete police ruskih prodavnica će postati još jedno složeno pitanje za Evropu posle ukidanja embarga. Izvor: Glas Rusije
„Pravoslavlje“ili „praznoslavlje“? 
