Pravda

Zvanična verzija je preobiman dnevni red. Međutim, u briselskim kuloarima se priča da lideri Evropske unije ne znaju šta dalje da rade s evropskom ekonomijom.

Ideju o tome da se u oktobru održi vanredni samit EU o ekonomskim pitanjima dali su francuski predsednik Franosa Oland  i italijanski premijer Mateo Renci. Oni su predložili kolegama da razmotre perspektive evrozone koje su se pogoršale, a posebno problem nezposlenosti. Najnoviji podaci agencije Eurostat pokazuju da bez obzira na sve napore Evropske unije, nikako nema napretka u socijalno-ekonomskoj situaciji. Broj nezaposlenih u EU je u junu iznosio 25 miliona ljudi – 10,2%. U poređenju s majem situacija se pogoršala za 0,1%. Sličan „napredak“ je postignut i u evrozoni – od 11,6% došlo je do 11,5%. Pritom je simptomatično da Eurostat ne žuri da obnaroduje svežije podatke.

Pročitajte još:

EU podržava ekonomske reforme Srbije

Praktično, u mestu stoji i ekonomski razvoj evrozone. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OESR) u svom poslednjem referatu je ekonomsku situaciju u zoni evra nazvala „opterećenjem za globalnu ekonomiju“ – još većim nego što su sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku i neodređenost u vezi sa Škotskom. Referat prognozira da će BDP evrozone 2014. godine porasti za 0,8%, dok je još u maju prognoziran porast od 1,2%. Poređenja radi, u SAD se očekuje porast BDP od 2-2,2%. „Nastavak sporog napretka zone evra predstavlja faktor koji izaziva najveću zabrinutost u svim prognozama,“ – citira stručnjake OESR agencija AFR. Pritom objektivno finansijsko-ekonomski rizici u Evropskoj uniji ostaju isti, podsetio je za „Rosija sevodnja“ stručnjak Instituta za Evropu RAN Vladislav Belov:

Na svetskim tržištima i dalje vlada nesigurnost. Dakle, opada spoljašnja potražnja. Pritom treba imati u vidu da sama evropska ekonomija ne raspolaže posebnim unutrašnjim resursima za kvalitativnu promenu situacije.

Tako da je odluka koju su lideri EU krajem avgusta doneli u vezi s tim da se u oktobru održi specijalni ekonomski samit, izgledala logično. Međutim, po postojećim informacijama, forum je otkazan zbog krutog stava federalnog kancelara Angele Merkel (Angela Merkel). Ona je protiv mera koje su Francuska i Italija predložile u vezi s pomaganjem ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta pošto remete principe budžetske ravnoteže. A Brisel sebi zbog političkih razloga ne može da dozvoli da održi samit kako bi posvedočio raskol.

Zasad Evropska unija kao jednu od ključnih mera za borbu protiv krize koristi „pumpanje“ novca u bankarski sistem. Evropska Centralna banka (ECB) je dala bankama 82,6 milijardi u toku realizacije prve namenske dugoročne operacije refinansiranja (TLTRO). Po podacima The Wall Street Journal, ECB planira da kroz slične operacije bankama ove godine izdvoji do 400 milijardi evra. A ovakva politika malo odgovara ciljevima borbe protiv nezaposlenosti, - istakao je načelnik departmana za aktivne operacije ruske banke „Finansijski standard“ Roman Andrejev:

Napori koje preduzima rukovodstvo Evropske unije zasad ne nailaze na realan odjek u društvenoj sferi. Greška EU se sastoji u tome što uglavnom finansira banke računajući na to da će banke same kreditirati preduzeća, malu i srednju privredu. I da će to, sa svoje strane, omogućiti proširenje delatnosti i zapošljavanja ljudi. Međutim, u sadašnjim teškim i protivrečnim finansijskim uslovima kompanije zasad idu putem smanjivanja troškova, između ostalog, otpuštajući zaposlene.

Postoji još jedan razlog zbog kojeg rukovodstvo Evropske unije ne želi da pokreće finansijsko-ekonomska pitanja. Jer, predmet diskusija će naizbežno postati i „rat sankcija“ protiv Rusije. Tačni gubici EU zbog antiruske politike koju joj Vašington nameće tek treba da budu ocenjeni. Stručnjaci međunarodne organizacije International Trade Center već govore o 10 milijardi evra. I niz zemalja-članica EU – Češka, Slovačka, Mađarska, Grčka i Kipar će na samitu neizbežno postaviti pitanje samoubilačkog delovanja EU u vidu antiruskog pravca.

I rukovodstvo Evropske unije je uzelo tajm-aut u opasnim pitanjima. Port-parol vlade Francuske Stefan Le Fol  je dešavanja objasnio „pitanjima vremena“: „Italijanska vlada je želela da odloži samit zbog kalendarskih razloga vezanih za dnevni red.“ „Za to nema drugih razloga,“ – diplomatski je istakao. Ali to je upravo onaj slučaj kad političarima ne treba verovati na reč. A što je glavno – problemi evropske zone neće nestati zahvaljujući „nojevskoj“ politici EU.