Pravda

U protekla 24 sata u borbama sa proruskim snagama poginulo je 15 ukrajinskih vojnika, objavio je portparol ukrajinske vojske. Prema podacima Ujedinjenih nacija, u konfliktu između ukrajinskih i proruskih snaga do sada je poginulo ukupno 2.600 ljudi, od kojih oko 800 ukrajinskih vojnika, preneo je Rojters.

Pročitajte još:

Islamska država odrubila glavu još jednom novinaru SAD

Nemački vojni policajac posle 12 godina otkrio strogo čuvanu tajnu na Kosmetu

Agencija UN za izbeglice saopštila je, takođe, da je kao posledica sukoba na istoku Ukrajine jedan milion ljudi napustio svoje domove. Od tog broja, 260.000 su interno raseljeni, dok je 814.000 izbeglo u Rusiju. Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je da se taj konflikt, koji traje već pet meseci, dramatično pogoršao otkad su se proruskim snagama u borbama pridružile ruske snage. Porošenko je dodao da Rusija sada sprovodi „otvorenu agresiju” protiv Ukrajine. Zvanična Moskva, sa druge strane, negira da su njene trupe prisutne na teritoriji Ukrajine. Lideri zapadnih zemalja planiraju da pokažu snažno jedinstvo na samitu NATO-a u Velsu u vezi sa odgovorom na „rusku agresiju na Ukrajinu”, ali opcije koje imaju na raspolaganju su ograničene s obzirom na nedostatak političkog konsenzusa oko direktne intervencije, ocenjuje danas AFP. Planirano razmeštanje nekoliko hiljada vojnika NATO i vojne opreme u istočnoj Evropi ima za cilj da „umiri” članice Alijanse iz bivšeg istočnog bloka, ali i da razljuti Rusiju budući da će ti potezi dovesti u pitanje i ključni sporazum NATO sa Moskvom. Međutim, na samitu NATO u Velsu, u četvrtak i petak, lideri će se verovatno uzdržati od toga da otvoreno izazovu Moskvu zbog krize na istoku Ukrajine, ocenjuje agencija. „Mogućnost da dođe do bilo kakve otvorene vojne intervencije je malo verovatna. Za to ne postoji podrška na bilo kojem nivou u NATO. Niko neće ni da deluje samoinicijativno”, smatra direktor Kraljevskog instituta za međunarodne odnose u Londonu Robin Niblet. On napominje da ne postoji nikakva obaveza za NATO da deluje budući da Ukrajina nije članica tog saveza i stoga ne podleže istim principima „kolektivne odbrane”. Neke članice NATO, poput Rumunije, i pojedini „ratoborni” američki senatori zatražili su od Alijanse da pomogne u snabdevanju ukrajinske vojske, ali su drugi saveznici ostali mnogo uzdržaniji po tom pitanju, podseća AFP. Alijansa je suspendovala veći deo saradnje sa Moskvom posle aneksije Krima, ali se i dalje čvrsto drži Osnivačkog akta NATO–Rusija koji ograničava broj snaga koje NATO može da rasporedi na teritoriji država bivšeg istočnog bloka. Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen najavio je da će saveznici formirati udarne jedinice za brzo reagovanje i graditi privremene baze na istočnim obodima Alijanse. „Ključno je da će prisustvo NATO na istoku biti u budućnosti mnogo vidljivije”, ukazao je on. Rasmusen je rekao da će jedna od glavnih tema na samitu biti formiranje udarne jedinice za brzo reagovanje od nekoliko hiljada vojnika, u koju će osim kopnenih, pomorskih i vazdušnih elemenata biti uključene i specijalne snage. Upitan da definiše odnos NATO prema Rusiji, sa kojom je 1997. godine postignut sporazum da savez ne pravi permanentne baze na istoku, generalni sekretar je odgovorio da je Rusija ta koja vidi NATO kao protivnika, što proizilazi iz zvaničnih izjava i ruskih vojnih dokumenata. Iz sedišta NATO je najavljeno da će biti formiran poverilački fond koji će pomoći finansiranje logistike ukrajinske vojske, komandnu i kontrolnu strukturu, kao i isplatu penzija ukrajinskim vojnicima, uključujući i one koji su ranjeni u sukobima sa proruskim snagama. Samitu u Velsu će prisustvovati i ukrajinski predsednik Petro Porošenko koji je rekao da očekuje da zemlje članice NATO pojedinačno upute isporuke oružja Ukrajini. Što se tiče planova o članstvu Ukrajine u NATO, novo rukovodstvo u Kijevu je najavilo da namerava da uputi zahtev nacionalnom parlamentu da obnovi tu proceduru koja je stopirana 2010. dolaskom na vlast proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija (UN) Ban Ki Mun upozorio je zapadne sile da ne postoji vojno rešenje za ukrajinsku krizu, pošto je Ukrajina optužila Rusiju za pokretanje velikog rata na istoku zemlje. Ban je rekao da je veoma zabrinut zbog dešavanja u Ukrajini i želi da se izbegne dalje pogoršavanje „veoma haotične i opasne situacije na terenu”, prenela je agencija AFP. „Znam da Evropska unija (EU), Amerikanci i većina zapadnih zemalja razgovaraju veoma ozbiljno među sobom kako da reše ovoj problem. Ono što je važno u ovom trenutku jeste da oni treba da znaju da ne postoji vojno rešenje u tome. Trebalo bi da postoji dijalog za političko rešenje, to je opravdaniji način”, naglasio je Ban u razgovoru s novinarima tokom posete Novom Zelandu. Ban je reagovao na tripartitne razgovore u Minsku o eskalaciji krize u Ukrajini, koji su počeli, iza zatvorenih vrata, u beloruskoj prestonici uz prisustvo predstavnika Ukrajine, Rusije, OEBS-a i proruskih snaga sa ukrajinskog istoka. Izvor: Politika