Pravda

Balkan, naravno, pogotovo u svetlu krize u Ukrajini i zbog nestabilne situacije na Bliskom Istoku, igra veoma veliku ulogu. A oni koji žele da iskoriste ukrajinsku krizu za jačanje svojih pozicija – SAD i NATO – na Balkanu već imaju solidan učinak. Sjedinjene Države u osnovi kontrolišu sve osnovne zemlje Balkanskog poluostrva: Rumuniju, Bugarsku i Grčku. Može se reći da se sve tri nalaze u potpunoj zavisnosti od SAD. Ista je situacija i sa takozvanom „državom Kosovo”, pseudodržavom Makedonijom i pseudodržavom Crnom Gorom – sve su pod najmoćnijim mogućim uticajem, čak bih rekao – pod otvorenim diktatom Sjedinjenih Država. Posebno ukazujem da pod američku kontrolu prelazi i Moldavija koja je u susedstvu Balkana. Za Rusiju, koja teži mirnom razrešenju ukrajinske krize, situacija je krajnje nepovoljna. Srbija zasad još igra polunezavisnu ulogu, ali je njeno rukovodstvo pod najtežim mogućim pritiskom sa strane Zapada koji ga ucenjuje mogućnošću primanja/neprimanja u EU. Uostalom, postepeno počinje da popušta pod tim presingom. Gubici koje smo pretrpeli na Balkanu krajem 80-ih i 90-ih godina – sada nam se vraćaju kao bumerang koji nas bije u potiljak. Na žalost. Stanovništvo Bugarske, Grčke i Srbije u većini je prijateljski raspoloženo prema Rusiji. Problem je u zavisnosti njihovih elita. Od Zapada je zavisan značajan deo grčke elite, a bugarska je podmitljiva. Šta u ovakvoj situaciji treba da preduzima Rusija? Rusija mora da se vrati na Balkan. Pre svega kao humanitarna sila. Moramo tamo aktivno širiti svoje prisustvo i tvrđe i usmerenije raditi sa rukovodstvima tih zemalja: „Ako niste sposobni da reagujete i izražavate raspoloženje svog stanovništva, nego samo izražavate raspoloženje Vašingtona i Brisela – onda će i naši ekonomski odnosi sa vama biti građeni u skladu sa tim – sve dok ne počnete da razumete šta nas ne zadovoljava”. Drugim rečima, Rusija mora da bude mnogo aktivnija u ekonomskoj sferi. Ekonomski odnosi sa tim zemljama moraju uticati na političke odnose. A ne obrnuto. Projekat Južni tok je veoma aktuelan u Bugarskoj i Srbiji. Povoljan je za obe. Međutim, bugarsko rukovodstvo ne izdržava pritisak SAD. Pokušava da se pred nama opravda. Boji se. A zašto? Budžet. „Obustavićemo vam finansiranje” – plaši ga EU. A tada bi se sve srušilo. Momentalno. Teška perspektiva je i pred srpskom ekonomijom. Isto se događa i u Grčkoj. Mi ne poklanjamo nikakvu pažnju osnivanju NVO u tim zemljama, na formiramo svoje informativno polje. Ono naprosto ne postoji. Nema ni polja međuljudskog opštenja, slabe su i naučne veze – sve se nalazi u poluzapočetom ili plumrtvom stanju. Treba podržavati pre svega one snage – a one tamo postoje – koje nastupaju sa pozicija prijateljstva i saradnje sa Rusijom. Potrebno je sistemsko prisustvo. A mi se ponašamo kao sa Ukrajinom: zaključili ne sporazum i obradovali se. Nema nas više. U Bugarskoj su stvari došle dotle da Socijalistička partija, koja je na sve izbore išla sa parolom saradnje sa Rusijom, sada svojim kandidatima preporučuje da iz izborne kampanje isključe i samu reč „rusofilstvo”. Možete li to da zamislite? Neću ni da govorim o drugim partijama. Situacija je veoma zabrinjavajuća. Na teritorijama balkanskih država već su američke i natovske vojne baze. Rukovodstva tih zemalja moraju shvatati šta prisustvo tih baza znači u slučaju zaoštravanja konflikta, u slučaju otpočinjanja vojnih dejstava. Prvo: udar po tim zemljama. Po Crnoj Gori, Bugarskoj, Rumuniji i Grčkoj. Udar sa strane Rusije! Mi, politikolozi, o tome otvoreno govorimo.

Pročitajte još:Poginuo ruski graničar na granici sa UkrajinomČepurin konačno odgovorio Kirbiju: Da li Kirbi misli na napade na Irak i Libiju?

Balkanske zmelje su mete na prvoj lniji! Pre nekoliko dana je konferenciju za medije održao lider bugarskog nacionalnog pokreta „Rusofili Bugarske” – Nikola Malinov - koji je rekao ono što u toj zemlji niko nije govorio tokom proteklih 20 godina: „Bugari i Bugarke! Vodite računa da sa bazama SAD na svojoj teritoriji svrstavamo Bugarsku u prvi front udara protiv... bratske Rusije koja nam nikada ništa loše nije uradila! A ipak smo pristali na te baze...”. Izvor: Fakti