Pravda

Lako je uočljivo da među velikim silama postoji krivulja toplo-hladnih odnosa koji se ponavljaju od Drugog svetskog rata naovamo. Da bi se lakše odgovorilo na pitanje koliko će vremena biti potrebno da se normalizuju odnosi Rusije i SAD, dobro je prisetiti se kako su se i zašto kvarili i poboljšavali odnosi čak i posle najvećih kriza. Mada se ne mogu upoređivati epohe i državnici koji su rukovodili iz Kremlja i Bele kuće, ipak se može povući paralela sa današnjim ruskim i američkim liderima. Analizirajući ličnosti koje su sedele u Kremlju, lako se može zapaziti da su, kako je to svojevremeno ocenio veliki pisac Aleksandar Solženjicin, u Vašingtonu i inače na Zapadu najviše hvalili slabe ličnosti Gorbačova i Jeljcina, a najviše su napadali Hruščova i Putina. Uostalom, od kraja Drugog rata pa do današnjih dana, jedino su Hruščova tako satanizovali na Zapadu kao što to čine sada sa Putinom. Ove godine je bilo 55 godina od prve istorijske posete jednog sovjetskog lidera Americi. U vreme žestoke hladnoratovske propagande Nikita Sergejevič Hrušov je stigao u Ameriku 15. septembra 1959. i u toku 13 dana demistifikovao mnoge stereotipe koji su bili stvoreni o njemu. U želji da zadivi domaćine, Hruščov je u Vašington doleteo na tada najvećem putničkom avionu TU-114. Sovjetski lider je bio u Vašingtonu, NJujorku, Los Anđelesu, San Francisku... Iako Hruščova mnogi pamte samo po pretnjama Zapadu, ne sme se zaboraviti da je baš on bio prvi sovjetski političar koji je govorio o „mirnoj koegzistenciji i takmičenju dva društvena sistema“. U to vreme bila je to epohalna izjava sovjetskog vođe. Amerika je imala tržišnu privredu a SSSR plansku, razlikovali su se i u poimanju ljudskih prava i raznih sloboda. - Nisam došao u SAD sa ispruženom rukom, da bih tražio kredite od vaših banaka. Nama je dovoljno to što sami imamo. Ja neću nositi šešir tako da bi u njega bacali onoliko koliko neko poželi. Mi smo gordi na svoj sistem, narod i državu i svoja dostignuća - rekao je Nikita Hruščov u NJujorku brojnim američkim biznismenima tokom ručka u Ekonomskom klubu. - Da li je tačno da ste na nekom diplomatskom prijemu navodno rekli da ćete nas, Amerikance, zakopati u zemlju? - bilo je jedno od pitanja. U ovoj dvorani je samo mali broj Amerikanaca, ali ako bih počeo da vas sahranjujem, malo bi mi bio jedan život - kazao je uz osmeh Hruščov, a zatim je objasnio. - Ne radi se o fizičkom sahranjivanju bilo koga, već o promeni društvenog uređenja i istorijskom razvoju društva. Razvojem društva menja se i društveni sistem. Svaki sistem koji je preživeo stvara sebi naslednika. Mi verujemo da su Marks, Engels i Lenjin u pravu kad tvrde da će kapitalizam biti zamenjen komunizmom. Tada je Hruščov izgovorio vrlo važnu rečenicu: „Vi ne morate da se slažete sa nama, vi živite u kapitalizmu, a mi ćemo graditi komunizam. Pobediće ono što je progresivnije.“ Za vreme boravka u Americi Hrušov je priznavao da farmeri u Ajovi više proizvode kukuruza i mesa nego kolhozi u Kubanju. - Takmičimo se ko će da proizvede više, da ljudi bolje žive. To je mnogo korisnije nego da gomilamo hidrogenske bombe i drugo oružje - rekao je Hruščov. Za razliku od Hruščova, koji je postavio sebi cilj da stigne i prestigne kapitalizam u robi široke potrošnje, Putin je bio realniji. Ali je i on shvatio da ne treba da ide po svetu i prosi kredite. Druga sličnost je to što su obojica na vreme shvatili da nije važno koliko ih vole u Vašingtonu, nego koliko ih poštuju. Jer, Amerikanci ne cene slabe. To je razlog što su i Hruščov tada i Putin sada - jačali svoju armiju.

Pročitajte još:

(VIDEO) Pogledajte kako izgledaju ribe u Černobilu

(VIDEO) JEZIVA SMRT: Tajlanđanka se ubila skokom među krokodile!

Leonid Brežnjev, sledeći sovjetski lider, češće se sretao sa američkim predsednicima, ali se bitno nije ništa nije izmenilo. Kad su Sovjeti uveli svoju vojsku u Avganistan, došlo je do novog velikog zahlađenja, čak i do bojkota moskovske Olimpijade. Ali su tada postojala dva bloka, pa su američke sankcije imale sasvim drugu dimenziju. Sličnost sa sadašnjima je u tome što su i tada u SAD zabranili prodaju SSSR-u visokotehnološke opreme, pogotovo one za naftu. Novo otopljavanje je došlo u vreme Gorbačovljeve „perestrojke“. On je ne samo vratio rusku vojsku iz Avganistana, nego je doprineo da dođe do spajanja dve Nemačke. Što se tiče razoružanja, Gorbačov i Ronald Regan su zaista mnogo učinili jer su se dogovorili da se uništi sve hemijsko oružje, kao i da se za 50 odsto smanje atomski strateški arsenali. Regan je voleo da citira ruske narodne poslovice, a posebno mu se sviđala „veruj ali proveri“. Kasnije se pokazalo da bi bilo bolje da je Gorbačov znao ruske narodne mudrosti. Gorbačov a kasnije i Boris Jeljcin su bili uvereni da imaju mesijansku ulogu i da oni zauvek mogu da normalizuju odnose Moskve i Vašingtona. NJihova vladavina će biti zapamćena po tome što su stalno popuštali Amerikancima i verovali njihovim praznim obećanjima. Uzalud su se posle čudili kako im se NATO privukao na zapadne granice mada im je bilo obećavano da dalje od Nemačke neće ići na istok. Ruski akademik Aleksej Arbatov, sin čuvenog Georgija Arbatova koji je u sovjetsko vreme godinama rukovodio moskovskim Instituom za izučavanje Amerike i Kanade, kaže da veruje u iskrenost Vašingtona i Moskve kad govore da ne nameravaju međusobno da ratuju. Uostalom, to je više puta potvrdio i predsednik Barak Obama koji je objašnjavao da Ukrajina nije članica NATO pa i nemaju obavezu da je vojno brane. Iako Obama ne govori o atomskoj ravnoteži, neosporno je da su Amerikanci, kako kaže poznati ruski general i vojni diplomata Leonid Ivašov, sposobni da tuku i bombarduju samo slabije zemlje. Na Rusiju kao atomsku velesilu se niko ne usuđuje da nasrne jer bi se svet pretvorilo u zgarište. Akademik Arbatov tvrdi da su smešne pretnje rukovodilaca NATO da će povećati svoje jedinice brzog reagovanja na 3.500 ljudi. Arbatov ističe da je nedavno premijer samoproglašene Donjecke narodne republike Aleksandar Zaharčenko rekao da je u Donbasu bilo oko četiri hiljade vojnika i oficira koji su došli iz Rusije kao dobrovoljci. Ti oficiri i vojnici koji su uzeli „godišnji odmor“, kako objašnjava Zaharčenko, naterali su ukrajinsku vojsku na „bežaniju“, a Porošenka da vrati u ormar vojničku paradnu uniformu i traži mirno rešenje u pregovorima. Arbatov naglašava da će sa produžetkom primirja u Donbasu početi da slabi zategnutost odnosa Zapada i Rusije. Da se traži izlaz dokaz je i to da je nedavno ministar spoljnih poslova Australije DŽuli Bišop izjavila da bi dobro bilo da na samitu G-20 ponovo učestvuje i Rusija. I već u petak je saopšteno kako su zemlje G-20 za to da se na samit pozove i Rusija. Prisetimo se kako su 1962. Hruščov i Kenedi rešili Karipsku krizu koja je bila neuporedivo dramatičnija nego ova u Ukrajini, bez obzira na to što su u Donbasu poginule i ranjene desetina hiljada ljudi. Sada se nameće pitanje koliko će proći vremen dok Putin i Obama reše ovu najnoviju, u istočnoj Ukrajini. Izvor: Večernje Novosti