Najlepši scenario - za veći deo elite i za veliku većinu naroda u Rusiji i Novorosiji - u principu je jasan i odavno je prestao da bude čak i predmet razmatranja.
NJegovu suštinu u punoj meri oslikava slogan – „Oklop nam je tvrd, a tenkovi naši brzi”, a ovo podrazumeva: Vladimir Putin, kao pravi lider Rusije, bez obzira na povike sa Zapada, objavljuje da su Minski sporazumi – prazan papir za koji se ne zna ni ko ga je od strane hunte potpisao, njena vojska hunte još stalno krši primirje, pa Rusija odbija da bude garant realizacije tog lažnog papira. Imajući to u vidu, snage Otpora Novorosije preventivnim udarima razbijaju snage hunte koje se nađu na pravcima planiranog napada. Vojska hunte beži u panici, armija Novorosije bez zaustavljanja zauzima Mariupolj, Slavjansk, Harkov, Nikolajev, Dnjepropetrovsk i Odesu, izlazi na granicu Pridnjestrovlja i sprema se za marš na Kijev. Novorosija tako faktički vraća onih sedam delova Rusije, koje su boljševici u svoje vreme uključili u sastav Ukrajine. Pri tom Zapad diže galamu u medijima, ali ukida politiku sankcija i potvrđuje anuliranje onih mera NATO koje su planirane još uoči njegovog poslednjeg samita. Dakle: ništa od okretanja evropskog štita PRO prema Rusiji, od pet baza alijanse u baltičkim zemljama, Poljskoj i Rumuniji, niti od stavljanja van snage bazičnog akta Rusija-NATO. Drugim rečima, Zapad se primiruje i ćutke se puši od besa, neobanderovci beže u Galiciju i formiraju od tri zapadne oblasti Ukrajine svoju državu, dok ih ne unište Poljska i Mađarska, a mi slavimo povratak Ukrajine njenim ruskim korenima i u nedra Ruskog sveta. Ovo, naravno, prija. Ali, toga neće biti. Današnja Rusija, bez obzira na dostignuća u poslednjih 14 godina, još uvek je daleko od moći Sovjetskog Saveza i u ovom trenutku ne bi izdržala novi Hladni rat. Podsećam da je Staljin, dobro shvatajući da SSSR nije spreman za rat protiv nacističke Nemačke, takođe pokušavao da odgodi rat, shvatajući da je to neizbežno kako bi se najbolje za taj rat pripremio. Zato nije video ništa loše u tome da se dogovori sa Hitlerom, naročito imajući u vidu da su to sve ostale ličnosti evropske politike već odavno bile učinile. Drugim rečima, Putin ima dosta dozvoljenog lufta u odnosu na krvavi režim Porošenka. Samo, kao i u slučaju sa Hitlerom, treba biti spreman i za najgori scenario. Kako taj scenario može da izgleda? Verovatno bi najgori scenario za Rusiju izgledao ovako. Čim Porošenko i hunta (zapadni vojni specijalci) procene da vojska hunte ima dovoljan potencijal za razbijanje armije Novorosije i zahvat Luganska i Donecka - protiv snaga Novorosije ili Rusije organizovaće provokaciju (zastrašujuću provokaciju), koju će odmah rastrubiti svi svetski mediji, a krivicu za kršenje primirja će prebaciti na snage Otpora ili neposredno na samu Rusiju.
Pročitajte još:
Primeri za moguću provokaciju su na dohvat ruke: spaljivanje stanovnika nekog sela, poželjno u crkvi, zagađivanje pijaće vode jednog od gradova koji je pod vlašću hunte, dizanje u vazduh nekog bitnog infrastrukturnog objekta (TE ili brane). Postoji mnogo varijanti, ne mogu sve ni da se nabroje. Nakon toga bi vojska hunte prešla u ofanzivu. A kako bi se to završilo? Zapad se ne bi mnogo uzbudio. Koga zanima sudbina topovskog mesa? Ono bi odigralo ulogu fitilja u novoj konfrontaciji sa Rusijom. Nakon bure gneva u svetskim medijima, Evropa i SAD uvele bi Rusiji planirani talas novih sankcija, NATO bi realizovao tri navedene mere uperene protiv Rusije, SAD bi preuzele potpunu i definitivnu kontrolu nad Evropom u vidu Transatlantskog partnerstva. Intermeco. Spušta se zavesa. Gvozdena. Kako bi se u takvoj situaciji držala Rusija? Opet bi se pravdala: nismo mi gađali „Boing”, nismo mi organizovali provokaciju. MIP Rusije bi po hiljaditi put govorilo o duplim standardima Zapada. Znači, opet bismo reagovali, a ne vodili samostalnu politiku. Moguće je da bi snage Otpora Novorosije - uz podršku iz Moskve ili samostalno - i po drugi put slomile kičmu nacističke vojne mašine hunte. Ali, ostao bi gorak ukus. I, šta bismo tada? Kako bi Putin izgledao u očima naroda Rusije i Novorosije? Posle toga bismo mogli da stignemo i do Kijeva, ali bi se u masovnoj svesti malo šta i u tom slučaju promenilo. Neko može da priupita: a šta vi predlažete? Predlažem da se Rusija prva odrekne uloge garanta Minskih sporazuma, da snage Novorosije razbiju jedinice hunte u mestima njihovog dislociranja pre mogućeg napada. A Zapadu treba na sve zamerke u vezi kršenja primirja odgovoriti - da mi ne smatramo za sebe mogućim da budemo vezani obavezama onda kada nama to ne odgovara. Drugim rečima, da imamo pravo da se ponašamo kao Zapad i da menjamo pravila igre u toku igre onako kako to nama odgovara i kada nam se prohte. A ako Zapadu to ne odgovara - spremni smo da mu uvedemo drugi talas sankcija... Piše: Jurij BARANČIK Izvor: Fakti
VLADIKA NIKOLAJ: Tri kratke pouke Srbima 
