Pravda

Stručnjaci tvrde da je za to zaslužan estrogen, koji, kod "debeljuca" adipociti proizvode u većoj količini. To dodatno masno tkivo donosi određene metaboličke koristi koje štite srce, a rezerve masnoća predstavljaju dopunski izvor energije u slučaju bolesti ili kada je uzimanje hrane otežano. Da li višak kilograma zaista može biti dobar za zdravlje i donose li, kako neki tvrde, zdravije srce, mirniji um, duži život i zategnutu kožu? Jesu li puniji ljudi u prednosti za "Bilje i zdravlje" otkriva dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine u DZ "Voždovac" u Beogradu. - Nema prednosti ni punijeg, ni vitkog stasa. Ono što se nekad vodi kao "puniji stas", može biti što se kilograma tiče i u okviru dozvoljenih vrednosti. U proceni zdravstvenog stanja pacijenta važno je koliko iznosi njegov BMI (Bodi mas index) - odnos telesne visine, telesne mase i obim struka, jer su ti parametri karakteristični za procenu rizika od kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Sve drugo je - dozvoljeno - kaže dr Dimitrijević. Ona naglašava da puniji stas ne daje ni prednosti ni mane, kada je zdravlje u pitanju i da se kod pacijenata, osim telesne težine, uvek sagledavaju i drugi činioci: genetika, životno doba, postojanje nekih oboljenja, uslovi života. - Rezultati studije o osteoporozi, donekle idu u prilog "debeljucama", ali se ipak odnose samo na zdrave žene. Treba znati da ima mnogo žena koje su sada malo punije zato što su ranije bolovale od malignih bolesti, pa su kilogrami došli kao posledica hemioterapije i lečenja. Slično je i sa onima koji boluju od depresije, imaju problema sa štitastom žlezdom ili u menopauzi dobiju kilograme - kaže naša sagovornica. Ona podseća da pomenuti BMI u velikoj meri određuje i zdravlje srca i da je za punije osobe mnogo važniji obim struka nego bokova, na primer. Ovome u prilog ide i studija časopisa "Britiš Medikal Žurnal" u kojoj se kaže da je kod žena širih bokova manja šansa da se razviju srčani problemi ili nastupi prerana smrt. Naime, dodatna mišićna masa u donjem delu tela pomaže boljem metabolizmu, što ima blagotvoran učinak na zdravlje srca. Dr Dimitrijević kaže: - Za zdravlje srca i krvnih sudova vrlo je važna genetska predispozicija. Ako pacijent genetski ima dobre krvne sudove koji kilogram viška neće ugroziti njegovo zdravlje. Dakle, debljina nije u direktnoj korelaciji sa nivoom masnoće u krvi - holesterolom. Imamo slučajeve vitkih i mršavih pacijenata sa veoma visokim vrednostima holesterola. U nekim seoskim sredinama još postoje predrasude da deblji ljudi mogu više da "povuku", odnosno da rade napornije fizičke poslove ili radove na njivi. Istraživanja su pokazala da mršaviji - "žilavi" imaju veću snagu i izdržljivost, a "buce" kubure sa visokim pritiskom, teško podnose sunce, imaju manje energije. Naša sagovornica kaže da, zapravo, i ne treba ulaziti u trku za brojenjem kilograma ili kalorija, jer je svaki organizam priča za sebe. Da nije lako postići i održati idealnu težinu kazuje i podatak da samo 25 procenata stanovnika planete ima najpoželjnije okvire težine, dok se ostalih 75 procenata smatra ili preterano mršavim ili gojaznim.

Pročitajte još:Masažom do zdravlja: Znate li gde se nalazi „tačka dugovečnosti“?Naučnici otkrili kako da zaustave metastaze raka!Uske farmerke ženama izazivaju ginekološke probleme !

Mlađi i smireniji Žene koje promovišu zdrav život, ne opterećujući se vagom i vežbajući koliko im prija, čak i uz male "izlete" u crvenu zonu kad je o kilogramima reč, imaju znatno niži nivo stresa i smireniji um od onih koje "broje" kalorije. Naučnici veruju da čak i male zalihe masnoće pomažu telu da ostane jako za vreme bolesti i oporavka, a koži da u izvesnim godinama izgleda mlađe. Koščato lice i opuštena koža, pak, dodaju nekoliko godina... Izvor: biljeizdravlje.rs