Pravda

To je bio prvi slučaj neposrednog izbora predsednika Savezne republike Jugoslavije, pošto su prethodno doneti amandmani na Ustav SRJ. Trijumf Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem u trci za predsednika SRJ pratila je i pobeda DOS na parlamentarnim izborima na nivou Srbije, sa 41,77% glasova, ukupno 58 mandata naspram 44 koalicije SPS-JUL. Opšti izbori na republičkom i saveznom nivou raspisani su 27. jula 2000. godine, a već dan kasnije Glavni odbor Socojalističke partije Srbije je jednoglasno potvrdio kandidaturu Slobodana Miloševića za novi mandat na poziciji predsednika SRJ. Po raspisivanju izbora, vladajuća stranka u Crnoj Gori, DPS, zajedno sa koalicionim partnerima, Narodnom strankom i Socijaldemokratskom partijom, donela je odluku da bojkotuje savezne izbore, a to je opoziciji u Srbiji savetovao i Srpski pokret obnove. Predizborna kampanja vladajuće partije počela je objavljivanjem snimka gde jedan od uhapšenih, navodno Holanđana, priznao da je planirao ubistvo Slobodana Miloševića. Uprkos ranijim najavama da će bojkotovati izbore, Srpski pokret obnove je kandidovao Vojislava Mihailovića za predsednika SRJ, nadajući se da će uz njega stati i Demokratska opozicija Srbije, međutim, dan kasnije DOS je kao svog kandidata isturio Vojislava Koštunicu, predsednika DSS. To tada najveća opoziciona kampanja krenula je 17. avgusta, pokrenulo je 37 nevladinih organizacija pod sloganom “Vreme je“, a uz govore opozicionih lidera organizovani su i koncerti, isključivo alternativnih muzičkih pravaca. U jeku kampanje srpsku političku scenu je potresla vest o kidnapovanju bivšeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića, čiji posmrtni ostaci su pronađeni na Fruškoj gori tri godine kasnije. Zvanična kampanja DOS počela je 1. septembra konvencijom u Sava centru, a u narednih nekoliko dana zabeležene su velike brutalnosti pripadnika policije nad članovima “Otpora“, organizacije koja je bila stub opozicionog pokreta. Za razliku od DOS, koji je završni miting organizovao ispred Savezne skupštine u Beogradu, Slobodan Milošević je svoje poslednje obraćanje pred izbore izneo na vojnom aerodromu u Beranama. Po završetku izbornog dana, Centar za slobodne izbore i demokratiju je saopštio da Koštunica ubedljivo vodi, a taj rezultat su potvrdili i štabovi DOS; SRS i SPO, što nije bio slučaj sa Saveznom izbornom komisijom.

Pročitajte još:

(VIDEO) Nije znao da ga snimaju: Kameron rekao da kraljica „prede“ od zadovoljstva

Evo koga se ukrajinska vojska najviše plaši

Ona se sa preliminarnim rezultatima pojavila 26. septembra, a oni su podrazumevali da će morati da se održi drugi krut izbora, pošto, navodno, nijedan od kandidata nije dobio više od 50% glasova. To je izazvalo velike proteste opozicije, koja nije prihvatila te rezultate i optužila vlast za krađu izbora, a 28. septembra SIK objavljuje da je Koštunica osvojio 48% glasova, osam više od Miloševića. Posle nekoliko dana zapaljivih izjava u kojima je krivio opoziciju za pokušaj rušenja države, uz nazivanje unutrašnjim neprijateljima, Milošević je 5. oktobra priznao poraz, posle velikih demonstracija u Beogradu. Demokratska opozicija Srbije je, posle objavljivanja konačnih rezultata, u koaliciji sa Srpskom narodnom strankom formirala vladajuću većinu u parlamentu i formirala Vladu na čelu sa Zoranom Đinđićem, koji je na tom mestu ostao do ubistva 12. marta 2003. godine. Funkcija predsednika SRJ prestala je da postoji u februaru 2003. godine formiranjem Državne zajednice Srbija i Crna Gore, čime je Vojislav Koštunica ostao bez pozicije, a njegova DSS je prešla u opoziciju. Izvor: B92