Pravda

Analitičari koje je „Politika” konsultovala veruju da nekog ozbiljnijeg sukoba između Nikolića i Vučića nema, mada se mnogima čini da u ovoj priči ima previše dima, a da nema nijedne političke vatre. Iako ga novinarka RTS nije pitala o odnosima sa predsednikom države, Aleksandar Vučić je našao za shodno da, „povodom raznih spekulacija u medijima”, razjasni da on sa Tomislavom Nikolićem ima najbolju moguću saradnju. Vučić je dodao da predsednik odlično obavlja svoj posao i da će ga SNS i on lično podržati na izborima. Tomislav Nikolić je na TV Pinku naglasio da će se o kandidaturi dogovoriti sa „porodicom, Vučićem i SNS”.  Dodao je da je „postojala ta želja od ranije da nas razdvoje, to se radi sistematski, sada je ta akcija većih razmera”. Tako se stvara utisak da su oni u sukobu, što dolazi od „ljudi bolesnih ambicija”. Priče o sukobima Nikolića i Vučića zaista se pojavljuju u pojedinim medijima, posle kraćih ili dužih pauza, od osnivanja Srpske napredne stranke. Posle dolaska na vlast samo su dobijale na žestini, pa se po kuloarima pričalo i da oni uopšte ne govore. Obojica su napise o svađi demantovali, ali im to nije bilo od pomoći. Povremene varnice između Nikolićevih i Vučićevih saradnika svakako nisu pomagale u smirivanju ovakvih priča, a one „sevaju” neprekidno i daju dodatni materijal za medije. U medijskoj priči o sukobima političkog oca i sina, „otac” Tomislav Nikolić je uvek negativac. Tako je bilo i na početku mandata predsednika Srbije, kada je bio politički jači od tadašnjeg prvog potpredsednika vlade. U dobijanju uloge negativca Nikoliću su možda  pripomogli njegovi savetnici, kojima se, čini se, nikako nije svidelo što njihov šef predsedničku funkciju obavlja u skladu sa Ustavom i što je moć u rukama vlade i sve moćnijeg Vučića. Baš u to vreme, prava poslastica za medije, kojima je ovaj sukob bio stalna tema, stigla je upravo iz predsednikovog okruženja, kada je, tada njegov vrlo glasni i sveprisutni savetnik, Oliver Antić bio pun razumevanja za Vladimira Cvijana, koji je naprasno postao jako nezadovoljan „despotskim ponašanjem” Aleksandra Vučića. Cvijan je „otkrio” despota u Vučiću, kad je Vučić otkrio kako Cvijan odlazi na tajne sastanke sa Miroslavom Miškovićem, koji je nedugo zatim uhapšen. Antićevi istupi bili su, blago rečeno, neprimereni. Takvi da je i sin Tomislava Nikolića, Radomir, predsednik IO SNS-a, rekao da bi on trebalo da podnese ostavku. Antić je ostao kod predsednika, otišao iz SNS-a i, što se medija tiče, postao gotovo nevidljiv.

Pročitajte još: Obama pohvalio Nikolića: Samo tako!

Bilo je još nekoliko „velikih nesporazuma“ na liniji Nikolić–Vučić, koji su dobro pripomogli priči o njihovom sukobu. Da podsetimo samo na Nikolićevo pisanje rezolucije o Kosmetu, gde je bila i rečenica kojom se uz određene uslove predviđa prekid pregovora Beograda i Prištine, koja je nestala iz teksta koji je stigao u Skupštinu Srbije. Da podsetimo i na Nikolićevu kritiku koju je na račun Dačićeve vlade izrekao u Moskvi povodom energetskog sporazuma, koji je ministarka energetike Zorana Mihajlović pokušavala da promeni. Predsednikovi gafovi temeljno su obrađivani, naročito posle parlamentarnih izbora na kojima je Vučić postigao izuzetan uspeh. U Vučićevoj vladi nije bilo mesta za Nikolićeve ljude, pa ni za oca Nikolićeve snahe Milana Bačevića. Predsednik, kako je rekao, nije baš bio zadovoljan spiskom ministara, ali je rekao da se nije i neće mešati u Vučićev izbor, jer Vučić odgovara za rad vlade. Setimo se i Nikolićeve izjave o BiH kao neodrživoj državi u vreme kad je Vučić išao u posetu toj državi. Da pomenemo i to kako je predsednik otišao na odmor u Tursku, u vreme kad je Vučić govorio da zbog poplava neće na odmor. Nikolić je, pride, neposredno pred put, dao intervju Tanjugu, koji je objavljen kad je on već bio na plaži, u kome je istakao da nije zadovoljan kako teče obnova... Sve pomenuto pripomoglo je održavanju priče o sukobu Nikolića i Vučića, mada obojica takve priče demantuju. Dragomir Anđelković, politički analitičar, veruje da sukoba nema. On ističe: „Nikolić je, možda, uvideo da je u Vučićevoj senci i da je visok rejting otišao tamo gde je moć, pa pokušava da revitalizuje svoju poziciju. U tom svetlu bih gledao njegovu izjavu da je moguće da on i Vučić zamene pozicije. To je pomalo smešno, jer se o tome, ipak, odlučuje na izborima. Ipak, mislim da nema sukoba i da određeni opozicioni centri, ali i neki u vladinoj koaliciji, žele da sve što se događa predimenzioniraju. Svađaju se ljudi iz njihovog okruženja, zbog starih animoziteta, ali između njih dvojice nema ozbiljnog sukoba.” Đorđe Vukadinović, glavni urednik „Nove srpske političke misli”, kaže da je vrlo teško reći ima li sukoba posle ubedljivih demantija dvojice lidera. On dodaje: „Moram priznati da uprkos energičnosti tih demantija, meni se čini da u toj priči o sukobu ima nečega. Obrnuo bih onu narodnu izreku, pa bih rekao da gde ima medijske vatre ima i političkog dima, odnosno da nesuglasice postoje, a razne grupe ih, kojima to odgovara, potenciraju. Rekao bih da je sada na snazi neko primirje za koje ne znamo koliko će potrajati. Nikolić je u nezahvalnoj situaciji, jer on podršku vladi daje sad, a podrška koju će on, eventualno, dobiti od svog političkog sina i SNS-a na dugom je štapu, nešto što će doći, ili neće doći.” Mogu li ove stalne priče da dovedu do stvaranja nepoverenja između Nikolića i Vučića, Dragomir Anđelković nije rad da spekuliše, ali podseća: „Kad se u Srbiji nešto zakotrlja u medijima, onda kao lavina dobija na intenzitetu. Teško je to sad rekonstruisati. U krajnjoj liniji, na svakoga možete da bacite sumnju.”