Pravda

Imamo jednu uplatu od 2.000 dinara, jednu od 500 i jednu od 100 dinara, i sve su to dali građani - ogorčen je predsednik opštine Kladovo. - Mi smo, kada su poplave u maju pogodile gradove u unutrašnjosti Srbije, skupštinskom odlukom odmah izdvojili 300.000 dinara kao pomoć najugroženijima, a kasnije smo pomagali i novčano, ali smo slali i hranu, vodu, ćebad i sve ostalo što je bilo neophodno meštanima u ugroženim područjima. Smatram zato da je, u najmanju ruku, bruka što se Kladovu ovako vraća. I dok se čekaju prve veće uplate za pomoć ugroženima u istočnoj Srbiji, kod srušenog mosta, nedaleko od kladovskog sela Milutinovo, koji je srušen u prošlonedeljnim stravičnim poplavama, juče su počele pripreme za postavljanje montažnog mosta „bejli“. - Očekujemo da do srede preduzeće za puteve „Štrabag Zaječar“ naspe kamenu podlogu na mestu srušenog mosta kod sela Milutinovo - rekao je za „Novosti“ genera-major Milosav Simović, komandant Kriznog štaba za opštine Kladovo i Majdanpek. - Ukoliko nas vreme posluži, već u sredu trebalo bi da počnemo sa postavljanjem čeličnog lansirnog mosta, tipa „bejli“, nosivosti do 30 tona. Po rečima našeg sagovornika, na taj način rešiće se problem prekida saobraćaja između Kladova i Negotina. - Ovo je samo privremeno rešenje - naglašava general Simović. - To će nam omogućiti vezu Kladova sa ostatkom sveta, jer je put kod Tekije već probijen i slobodan, tako da će pristup toj podunavskoj opštini, koja je žestoko stradala u poplavama, biti omogućen s obe strane. Za razliku od vremena kada su poplave potpuno odsekle ovaj kraj, zbog čega je pristup Kladovu bio moguć samo sa vode i iz vazduha. Na licu mesta, ekipa „Novosti“ je juče kod srušenog mosta kod mesta Milutinovac zatekla Radovana Arežinu, predsednika Opštine Kladovo. On je sačekivao kamione koji su kameni materijal istovarivali u Dunav.

Pročitajte još:

(VIDEO) Električni orgazam na svinjski način

Evo koga se ukrajinska vojska najviše plaši

- Odlučili smo da osposobimo stari most koji se nalazi uzvodno oko 200 metara od srušenog mosta, jer je deonica kraća i lakša za savladavanje - objašnjava Arežina. - Možda je najveća greška što je ovaj stari most koji sada ponovo gradimo, pre dve decenije bio srušen da bi se izgradio ovaj koji je bujica odnela, jer je stari most bio izrađen od čelika, ali je iz nama nepoznatih razloga isečen i bačen u staro gvožđe. Arežina kaže da je za premošćavanje Dunava neophodno u veliku reku ubaciti više od 2.500 tona kamenja, ali i da tu postoji veliki problem o kome nam govori Saša Perišić, pomoćnik generalnog direktora RTB „Bor“ za bezbednost. - Trenutno, nemamo dovoljno kamena koji treba da sipamo u Dunav - naglašava Perišić. - Kamioni „Štrabaga“ kamen prikupljaju sa lokacije Golo brdo kod Kladova, ali je problem što tu kamena ima malo. Specijalizovane ekipe minera RTB „Bor“ čekaju dozvolu Štaba za vanredne situacije za miniranje na kamenolomu planine Miroč, kako bismo obezbedili dovoljno materijala da premostimo Dunav. Izvor: Večernje Novosti