Pročitajte još:Poslušajte kako poznati ruski rok-pevač Aleksandar Skljar hrabri borce NovorosijeU Ukrajini se pojavio kompleks: Evropa će nam pomoći. Sve nade su vezane za to da će Evropa dati pare, obnoviti industriju, dati novac. To je veliko gotovanstvo, ideal ukrajinske omladine. To je vrlo opasno, zato što pre ili kasnije Ukrajinu treba obnavljati, pomeriti unapred. LJudi sa takvom psihologijom nisu to u stanju da urade. Kako pokazuje praksa i Ukrajinaca i drugih istočnoevropskih naroda, njima je pripremljena ne baš najuglednija misija u EU. Uglavnom je to sfera usluga, misija oficijanata, čuvara, čistača. Ne više od toga. Prema ocenama ukrajinskih analitičara, situacija na tržištu rada se već menja. Radnih mesta ima sve manje, a kandidata sve više. Poslodavci traže kvalifikovanije saradnike, a kandidati pristaju na manju platu. Kako će se situacija razvijati dalje, i ko će obnavljati razrušenu zemlju i podizati ekonomiju u padu, vreme će pokazati. Sada je najvažnije osloboditi se iluzija. Izvor: Glas Rusije
Šta čeka Ukrajince posle rata
Kuda da ode omladina u posleratno vreme? Nova radna mesta u Ukrajini se ne pojavljuju, a vojna industrija postaje sve popularnija. Ne treba čak govoriti o vojnim strukama – traženi su oni koji mogu da pobede brojnošću ili posebnom surovošču i neprincipijelnošću. Tačnije mladi ljudi bez posebnog zanimanja i moralnih orijentira. Ali ta konfrontacija pre ili kasnije mora da se završi. Uz to, poslednji minski dogovori ulivaju nadu da će mir u Ukrajini nastupiti uskoro. Tu mogu da se pojave i nova radna mesta – jer treba obnoviti ono što je razrušeno. Istina, problem je u tome što omladina koja je navikla da živi u šatorima i brani svoj pogled na svet s Molotovljevim koktelom u rukama, teško da može da se preorijentiše. Jer u takvom duhu su je vaspitavali svih dvadeset i nešto godina, a početkom Majdana situacija se samo pogrošala, smatra rukovodilac pokrajinskog predstavništva Fonda konceptualnih tehnologija Valerij Pjakin. Sada principi Majdana pokušavaju da prošire na svu omladinu. To je omladina koja ne nalazi sebi mesto, koju šalju tamo-ovamo za rešavanje političkih problema. Sada se postavlja pitanje uvođenja reda u zemlji. I ako se zemlja i omladina sada ne smire, ona će biti korištena kao probojna sila kako bi se rešavala sva pitanja silom. Ako ne bude prestrojavanja političkog režima, omladina neće ništa imati pred sobom. Stalno je uvlače u štrajkove. Potreban je primer za podražavanje – ista ta „svetla budućnost“ do koje Ukrajina nikako da stigne. Evropa je postala za novu generaciju svetlost na kraju tunela i primer za podražavanje. Istina, nije reč o dovođenju svoje zemlje u red – uglsvnom misli ukrajinske omladine su usmerene na to da otputuju u tu „svetlu budućnost“. Jer, kao što shvatamo, slobodan ulazak u Evropu je obuzimao umove mnogih predstavnika prvog talasa Majdana. Ispada da oni i ne planiraju da grade prosperitetnu državu kod svoje kuće, njihov cilj u skorijoj budućnosti je da otputuju da zarađuju na Zapadu. Ali dobro je poznato da ih tamo niko ne čeka, smatra dekan katedre za sociologiju i politikologiju Finansijskog univerziteta pri vladi RF Aleksandar Štatilov.
Bonus video
Molimo Vas da donacijom podržite rad
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
portala "Pravda" kao i TV produkciju.
Donacije možete uplatiti putem sledećih linkova:
PAŽNJA:
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Sistemom za komentarisanje upravlja kompanija Disqas. Stavovi izneseni u komentarima nisu stavovi portala Pravda.
Kolumne
Slobodan Reljić: Kako se dobija rat protiv društvenih mreža
Istraživanja pokazuju da maloletnici koji provode više od tri sata dnevno na društvenim mre...
SIRIJA POSLE ASADA: Nova nada ili irački i libijski scenario!?
Zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i njegov tim ignorišu izraelsku agresiju?
Verovatno samo lenji sebi nisu postavili pitanje: zašto novi šef Sirije Muhamed al-Golani i ...
Slobodan Antonić: Da nas sitno ne samelju
Blokaderi, onda i danas, u personalnom smislu nisu isti, ali u strukturalnom jesu. Većina ...