Pravda

Ako se uzme u obzir da je i u avgustu dati indeks pao u poređenju sa julom za 1,7 punktova, pretekavši čak najpesimističnije prognoze, može se govoriti ne o tendenciji, već o gotovoj činjenici. Ekonomija Nemačke, lokomotive zone evra, počinje da pikira, ona je, po rečima eksperata, „potpuno izmučena“ i investitori prestaju da veruju čak u nemačke perspektive. Evropa stagnira – takav zaključak proističe iz poslednjeg mesečnog izveštaja međunarodne istraživačke kompanije Markit. Dokument je konstatovao pad takozvanog zbirnog indeksa nabavnih menadžera (PMI) u zoni evra u septembru do minimalnih odrednica od decembra 2013.  godine.

Pročitajte još: (VIDEO) Nemački tv kanal ZDF ismejao ukrajinske laži o ratu i Rusiji!

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj kao jedan od ključnih negativnih faktora naziva ekonomsku neravnomernost u Evropi koja postaje sve jača. Na primer, ako za Nemačku prognoza za 2014. godinu i dalje ipak predviđa rast od 1,5% nacionalnog bruto proizvoda, perspektive za italijansku ekonomiju predstavljaju pad za 0,4% nacionalnog bruto proizvoda. Zoni evra su potrebni odlučniji monetarni stimulansi, podvlači zamenik generalnog sekretara Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj Rintaro Tamaki. U suštini, zona evra nalazi se u stanju stagnacije, počev od aprila, navodi Glas Rusije.

Obnova će trajati godinama – takvu neutešnu prognozu daje vodeći ekonomista finansijske analtičke kompanije High Frequency Economics u NJujorku Karl Vajnberg. Zato pad nivoa poslovnog optimizma u Nemčakoj i drugim vodećim zemljama EU ne izaziva čuđenje. A to sa svoje strane smanjuje njihovu spremnost da idu na dodatne žrtve radi čitave zone evra, istakao je u razgovoru za Rosiju sevodnja ekspert Ekonomskog instituta RAN Boris Frumkin:

U onim zemljama EU koje se obično smatraju osnovnim donatorima evropskog budžeta (Nemačka, Velika Britanija, Holandija) vidi se nezadovoljstvo povodom toga što oni vrlo mnogo troše na razvoj EU. Zauzvrat, dobijaju manje i pri tome sami moraju da štede kod svoje kuće. U tim uslovima od njih bi bilo čudno tražiti da izdvajaju više sredstava za opšti razvoj EU.

Ne pruža podršku evropskim tržištima ni zaoštravanje sitaucije u svetu – između ostalog na Bliskom Istoku. Tome treba dodati još jednu ozbiljnu stavku troškova EU – gubitke od sankcionog rata započetog protiv Rusije. Ovde je reč o milijardama evra. Trojku lidera predvodi Poljska. Eksperti međunarodne organizacije International Trade Center (koja objedinjuje analitičare UN i STO) prognoziraju za Varšavu gubitke od 800 miliona evra i uvećanje deficita spoljne trgovine za 52%. U Litvaniji porast deficita spoljne trgovine može da dostigne 47%, a za sasvim prosperitetnu Finsku 12%. U uslovima ovakvih geopolitičkih gubitaka tim pre ne treba govoriti o oporavku EU.