Pravda

Parada kao običaj ima vojno poreklo i služi za pokazivanje moći. Poslednja parada JNA održana je u Beogradu 1985. povodom 40 godina pobede nad fašizmom. Mnogo toga se promenilo. Tada smo paradirali tenkove i trupe, danas paradiramo dupe. Ali militantnost je ostala ista. Gej marševi i parade održavaju se u spomen Stonvolskih nereda u NJujorku 1969, kada su seksualne manjine odlučile da krenu u nasilni sukob sa društvom, umesto dotadašnjih pokušaja dijaloga i inkluzije. Uvoz ove udarne pesnice gej kulture u Srbiju ne ide po planu i to se pripisuje srpskoj homofobiji. Zaboravlja se da su mnoge parade gazile našu zemlju pod izgovorom donošenja kulture. Prelepa nemačka reč kulturtreger – nosilac kulture – u srpskom ima pogrdno značenje, ne zato što smo germanofobi, ni zato što smo nekulturni, već zato što su nam austrougarske parade donele masakre, a ne ”mocart kugle”. Konfliktna priroda parade i pritisci iz inostranstva uklapaju se u šablon koji na ovim prostorima svako prepoznaje. Nije se mogao izabrati gori način da se LGBT zajednica predstavi Srbiji: kroz arhetip okupatora. Neki insistiraju da kultura nije bitna. Po njima, gej parada nije ni gej ni parada, već borba za univerzalna ljudska prava. Strane diplomate koje su ćutale na obespravljenost i progone Srba u regionu sada insistiraju na slobodi okupljanja. Zašto onda vojnici njihovih država bojevom municijom rasteruju okupljanja Srba na Kosovu? Kakva su to univerzalna prava koja važe za sve sem za nas – pitaju se kosovski Srbi koji se ovih dana takođe okupljaju u Beogradu, ali niko na to ne obraća pažnju. Širenje prava na sve, ili širenje prava za sebe: borba za građanske slobode se nastavlja i u 21. veku, ali u dva suprotna pravca. Od toga koji izaberemo zavisiće budućnost, a možda i opstanak naše civilizacije zasnovane na slobodi. Cilj parade nije da gej bude gej, već da ti i tvoje dete budete gej. Širenje, a ne odbrana svoje seksualnosti. Borba za moć, a ne borba za prava. Drugima neće dozvoliti ni da kažu ”ne dopada mi se”, kao što se nedavno drznuo Željko Joksimović. Kada prestaneš da brineš o drugima, tvoja prava postaju neograničena. Dokle organizatori parade nameravaju da idu? Dok na srpskim ulicama ne počnu da rade stvari koje ovde ne mogu ni da napišem, kao na Dor Eli festivalu u San Francisku? Dok ne počnu da usvajaju decu? Dok ne dobiju promociju u školskim udžbenicima? Dok ne ukinu službenu upotrebu reči otac i majka? Sva ova rešenja su već viđena, možda bi mogli zaista da pomere granice. Na primer da dodaju i slovo P u vazda narastajuću skraćenicu svoje koalicije. Jer pedofili nisu uključeni ni u LGBT ni u LGBTTIK, iako organizatori tvrde da zastupaju ”sve seksualne manjine, bez diskriminacije”. Treba podsetiti da je naučni autoritet seksualne revolucije Alfred Kinsi za svoja istraživanja angažovao pedofile koji su silovali stotine dece, počevši od petomesečne bebe. Borba manjine za prava je demokratija, ali borba manjine za moć je totalitarizam. Mnogi pripadnici LGBT zajednice se ne slažu sa organizatorima parade. Oni ne žele nikom da nameću svoje izbore, ne žele ekstra prava na račun drugih. Naprotiv, oni traže isto što i mi: ostavite nas na miru. Izvor: Pravda