Pravda

Bezler po popularnosti jedva da zaostaje za Strelkovom, a Kijev ga mrzi možda i više. Ne samo zato što dosad nije pretrpeo nijedan poraz i što je u Gorlovki, gradu iz kojeg kontroliše svoj deo fronta, zaveo red, likvidirao kriminal, a lokalnu oligarhiju prisilio da pomaže u kopanju rovova i da radi „za narod”. Osim ovoga, u Gorlovki sve funkcioniše, a nebo iznad grada i okoline je faktički zabranjena zona za ukrajinsku jurišnu avijaciju i helikoptere. Zapravo, Ukrajinci taj grad izbegavaju jer se „prizemljio u komadima” svako ko je dosad iznad njega leteo. Bezler je nešto iznad srednjeg rasta. Ima kao nebo plave oči i pogled za koji kažu da ga ne može izdržati svako. Fakti prenose razgovor sa Bezlerom objavljen u listu „Belgorodska pravda”.

• Otkud nadimak Bes (Đavo)?

- To je još iz detinjstva. Verovatno zbog nestašluka.

• Strelkov je došao u Slavjansk, grad sa simboličkim imenom koje mu je dala Katarina Velika. Vi ste stigli u Gorlovku. Zašto baš u Gorlovku?

- Lep grad, svideo mi se.

• Ukrajina je za vama raspisala poternicu kao za „diverzantom GRU” (ruska vojna obaveštajna služba). Ukrajinska „bezpeka” (Služba državne bezbednosti) smatra vas najopasnijim državnim prestupnikom). Pripisuje vam ne samo razoružavanje vojnih jedinica, državne bezbednosti i policije na Krimu, nego i formiranje agenturne mreže. Šta je uopšte od toga tačno?

- Na Krimu sam bio nagrađen medaljom i krstom, krimskim a ne ruskim odlikovanjima. Ukrajinske jedinice nisam razoružavao – njima je bila dojadila žuto-plava nezavisnost, a još tačnije – oligarhijsko-banditska raspojasanost, pa su same otvarale vrata za izlaz. A mi smo bili krajnje fini – došlo je do izraza naše vaspitanje. O ostalom nemam nikakav komentar.

• Stiže li vam humanitarna pomoć?

- Ranije nije stizala redovno, kao ni oružje. Sada je sve bolje.

• Kako ćete prezimiti? Nije lako samo na humanitarnoj pomoći „sedeti”...

- Neću da vračam – ja sam realista. Ukrajina živi od milostinje koju dobija sa Zapada, setve nije bilo, pa nije imalo šta ni da se požanje. Kijev je Donbas, koji je hranio zemlju, razorio projektilima i bombama, spalio polja, uništio stanovništvo ili ga proterao sa iskonskih ruskih zemalja. Samo zato što su Rusi i što nisu hteli da pristanu na unijatske dogme, da budu sluge Poljaka i Nemaca. Mi smo drugi mentalitet. Mi na sakralnom nivou nismo sluge – za razliku od onih sa zapada Ukrajine. Zamislite, oni sada odvoze opremu harkovskih i zaporoških fabrika u zapadne oblasti i tako zaustavljaju proizvodnju. Idioti, na toj opremi treba nešto proizvoditi jer se inače pretvara u staro gvožđe. Rat niko nije zaustavio. Svi ti američki otirači za noge koji su se dočepali vlasti u Kijevu – uopšte nisu Ukrajinci po krvi, a spremaju se da ratuju do poslednjeg Ukrajinca! Kod nas u gradu, sve radi: rudnici, fabrike, infrastruktura, dečiji vrtići, škole, apoteke, sve osim onih koje su proizvodile amfetamin. Sa narkoticima smo takođe završili, kao i sa kriminalom i sa korupcijom u celini. Naravno, Gorlovka nije još ceo Donbas. Biće teško, ali smo mi Rusi i izdržaćemo, a ostatku Ukrajine neće biti ni malo slatko – to je već fakat.

• Vi ste vojni čovek, a to znači – čovek sa sistemskim razmišljanjem. Ipak, jedan čovek ne može da upravlja ogromnim gradom, pogotovo kada mora da istovremeno rešava čisto vojne zadatke. Potrebni su vam specijalisti za razne oblasti...

- Specijalisti već postoje. Mi smo sačuvali stare kadrove, samo smo ih odučili od uzimanja mita i lopovluka. Pokazali su se kao sposobni učenici. Gospodin Klep je ostao gradonačelnik, sa pečatom i pravom potpisa. Ja ga čuvam i brinem o njemu (sedi pod obezbeđenjem). Glava mu je na golo obrijana, obukli smo ga u uniformu, ujutru peva himnu Sovjetskog Saveza. I za njega je ustajanje u šest, a završetak posla u 22,30. Gospodin Klep se tako moralno čisti: ne krade, ne uzima mito, vraća narodu ono što je nagrabio i gradi puteve. Tako će sedeti dok se ne prevaspita. Neka na sebi vidi: šta znači živeti od sopstvenih sredstava. Inače, postao je patriota – naredio je da se po celom gradu istaknu ruske zastave. Sve poreze zadržava u Gorlovki, našim borcima je ostavio plate u firmama u kojima su radili. Imamo gradonačelnika koji brine o svemu.

• Kako ocenjujete sadašnju kijevsku vlast?

- A kako se mogu ocenjivati izdajnici? Dočekaće oni svoj Nirnberški tribunal. Žao mi je što sam Petru Porošenko opalio samo dva šamara kada sam ga u Simferopolju terao od zgrade Vrhovnog Sovjeta do železničke stanice. Oni u Kijevu mogu samo otimati i deliti između sebe – takvo im je banditsko vaspitanje. Tome su ih učili od malena, pročitajte im samo biografije. To su defektni i iskompleksirani ljudi sa svešću sitnih prevaranata i zato ne mogu biti pravi državni rukovodioci. To sve govori.

• Kijevska vlast svojima utuvljuje u glave da je u toku „otadžbinski rat ukrajinskog naroda” i da se Ukrajinci bore protiv „ruske agresije”. Sa kim vi ratujete?

Mi se borimo protiv fašista. Mi se borimo protiv svetske finansijsko-industrijske oligarhije za koju je Ukrajina samo sredstvo za dostizanje glavnog cilja – uništavanje Rusije, Rusa i svih Slovena. Drugim rečima: okreću Slovene jedne protiv drugih – da se sami istrebljuju. Ako mi ovde padnemo – svi narodi će biti na kolenima pošto im se nijedna nacija, osim ruske, ne može suprotstaviti. U Kijevu je bio prevrat. Rulja je uz himnu fašističke Nemačke ubijala i pravila invalide od „berkutovaca”. Od Ukrajinaca koji su još bili verni datoj  zakletvi. A ko je došao na vlast? Janukovičevi pomagači u pljačkanju zemlje koja nije uspela da postane država. Kravčukovi, Kučmini i Jušćenkovi saučesnici razlikuju se samo po – razmahu pljačke. Otupeli narod ponavlja za svojom gospodom – „Rusija nas je napala”. A da je Rusija uvela u Ukrajinu makar jednu diviziju – njena vojska bi već sledeći dan bila u Lavovu. Tačnije, u starinskom gradu Lembergu, a današnji banderovci neka to imaju na umu. Takođe neka ne zaboravljaju da mi pamtimo volinjski masakr Poljaka, streljanja Jevreja i gasne komore i Hatinj, pamtimo i još mnogo šta drugo čime su okrvavili svoje ruke njihovi očevi i dedovi i otrovali mržnjom prema svemu nebanderovskom cele generacije. Protiv nas ratuju i najamnici – Amerikanci, anglosanksonci, Arapi, Šveđani – kakvog sve tu ološa nema. Potrebna im je naša zemlja? Neka, ona će ih i primiti, ovde će biti sahranjeni. Tako će biti.

Pročitajte još:

(FOTO) Pogledajte kako su Moskovljani čestitali rođendan Porošenku!

HAOS MEĐU GEJEVIMA: Azdejković napada Stojanovića!

• Ima li u vašim jedinicama Ukrajinaca?

- Kod mene su bezmalo svi meštani, a ja ih ne delim na Ukrajince, Ruse, Čečene, Jermene, Jevreje itd. Svi su mi jednako dragi jer se bore sa potomcima nedotučenih fašista. Pa nismo mi došli u Rovno ili Žitomir da ubijamo, pljačkamo i silujemo, da spaljujemo kuće i polja i da dižemo u vazduh fabrike. A oni su svojom okrutnošću pretekli čak i fašiste iz perioda okupacije Donbasa. Uostalom, ni tada se zverstvima nisu isticali Nemci već ukrajinski nacionalisti koji su im služili u policiji i kaznenim odredima.

• Ima li među ustanicima stranaca?

- Naravno, rame uz rame s nama ratuju i Srbi, i Španci, i Francuzi, i Nemci, svi koji iskreno mrze fašizam i sadašnju hegemoniju SAD. To su ljudi savesti koja još postoji u Evropi. Neko od naših je na jednom kontrolnom punktu zaustavio Nemca i doveo ga kod mene. Pitam: ko si? Otkud ti ovde? A on odgovara da je doputovao po svoju ženu koja se nalazi u Lugansku i po svoju voljenu mačku. Odmah mi je bilo jasno: mačka mu je bila važnija, zato je i stigao. Video je moj automat i zamolio da mu ga prodam. Izvukao je iz džepova 40 hiljada evra i govori: evo dajem sve što imam za taj automat. Još naglašava: hoću da mlatim fašiste. Nekako u to vreme su mi telefonirali iz kabineta Angele Merkel. Neki njen savetnik histerično viče da smo zarobili građanina Nemačke i traži da ga odmah oslobodimo. Ja mu na to uzvratim da nemam ništa protiv ali samo ako taj građanin sam hoće da se vrati. Onaj savetnik uzvraća: „Kako to, ako hoće da se vrati?” Ja mu objasnim da je taj njihov „građanin” već među ustanicima. Sa druge strane tišina koja je potrajala celu večnost, a potom se tiho čulo pitanje: „A mogu li sa njim da razgovaram?” Uzvratio sam: „Nema nikakvih problema” i dao telefon onom Nemcu. Taj je u slušalicu izgovorio: ja sam tenkista, narednik Vermarhta, komandir tenka «Leopard-2» i molim da mi date samo tri tenka i tada ću već kroz dva dana biti u Kijevu. Sa druge strane više ni glasa, samo: tu-tu-tu... Više nije bilo nikakvog poziva. Ja sam Nemcu za taj govor poklonio automat i otpremio ga u Lugansk. Kažu mi da odlično ratuje, ali mu frau Merkel tenkove nije poslala.

• Imate li mnogo gubitaka?

         - Za mene je svaki poginuli – gubitak bliskog čoveka, čak i ako ga nisam lično znao. Ipak je ovo rat i svašta se događa. A što se ratne aritmetike tiče: imamo na desetine puta manje gubitaka, nego „ukropi”. Mi smo im smlatili bezmalo celu avijaciju i oklopnu tehniku. Imaju hiljade ubijenih i ranjenih koje je vlast proglasila za dezertere da za njihovu smrt ne bi ništa platila njihovim porodicama. Kod nas samo „specbataljon” nema gubitke, već stalno dobija prinove...

• Kakav vam je to bataljon?   

- To su zarobljeni Ukrajinci.

• Ima li ih mnogo? Šta radite s njima?   

         - Sasvim dovoljno. Uglavnom u zarobljeništvu držim samo oficire – radi razmene. Mobilisane vojnike prepuštam njihovim porodicama, ako dođu po njih, ili ih otpravljam našim vlastima. Ukrajinske naciste ne zarobljavam iz principa jer nemam kad da prevaspitavam te zveri. Oni nemaju milosti prema našima, pa zašto bih ja imao prema njima. Oni su k nama došli sa mačom, zato prema njima i postupam po zaveštanju Aleksandra Nevskog. Izvor: Fakti.org