„Utisak nedelje”, verovatno jedina TV emisija kojoj nije potrebno objašnjenje ili žanrovsko svrstavanje, počinjala je rečima: „Utisaka puna glava, utisci nisu dosadni”. Kada je u petak uveče uprava B92 saopštila da se ta emisija odlaže do daljnjeg a autorka čuvene emisije Olja Bećković da je emisija zabranjena, stvoren je još jedan veliki medijsko-politički slučaj. Razgovor s Oljom Bećković počinjemo pitanjem kojih utisaka je puna njena glava. – Imam utisak da je u saopštenju koje je izdala pi-ar služba B92 došlo do dve ozbiljne greške u kucanju. Tamo se navodi da se emisija „Utisak nedelje” odlaže do daljnjeg. Prava reč je da je emisija zabranjena. Kaže se da sam odbila dogovor, istina je da sam odbila ultimatum ili ucenu, koju već reč više volite. Koje argumente je poslovodstvo iznosilo u pregovorima s vama i kako ste vi te argumente tumačili? Kako se dogodilo da „Utisak nedelje” postane prepreka za razvoj, reforme programa televizije čiji je bio zaštitnik znak? Umesto argumenta, postavljen je jasan ultimatum. Savremenim jezikom ucena to glasi ovako: Imamo uputstvo da emisija ne može da krene da se emituje dok ne potpišeš da od 3. novembra prelaziš na info kanal. Svi pokušaji da dobijem bilo kakav suvisli odgovor na pitanje zašto me ucenjuju na taj način ostali su bezuspešni. Nisam imala nikakav originalni zahtev, osim da poslovodstvo poštuje ugovor koji imam do marta. A ta obrazloženja da bi vi zapravo trebalo da budete okosnica novog kanala? Besmislene priče o tome da vlasnik želi da izgradi info kanal i da mi ponudom da baš ja budem pionir na nepostojećem kablovskom kanalu čini veliku čast, nisam uspela da protumačim drugačije nego da ga je neko pogrešno obavestio da nemam mozak. Kapric da mi se zabrani da radim emisiju dok ne potpišem da strašno želim da me od novembra više niko ne gleda ne umem da razumem drugačije osim da je i vlasnik od nekog dobio uputstvo da moram da budem sklonjena. Jedina lepa vest je otkriće da se u toj sprezi vlasnika medija i vlasnika države data obećanja poštuju i ispunjavaju.
Pročitajte još:Šta se to dogodilo posle emisije u kojoj je gost bio Vladimir Popović Beba, a pre nego što je otkazana naredna emisija u kojoj je trebalo da gostuje ministar kulture Ivan Tasovac? Jeste li to doživeli kao očigledan politički pritisak ili su vam u upravi TV ponudili neko logično, prihvatljivo objašnjenje? Ovih dana iz razgovora s raznim ljudima otkrivam da sam jedna od retkih koja još tada nije razumela da je emisija skinuta i da sam poslednji put rekla laku noć iz studija B92. Dvanaest godina unazad, po ugovoru, emisija ide do 15. jula, pa ponovo kreće 1. septembra. Na kraju poslednje emisije, 30. juna, najavila sam da sledeće nedelje gostuje ministar informisanja i kulture Ivan Tasovac. Dva dana kasnije sam obaveštena da je vreme da idem na raspust, odnosno da mi se sezona skraćuje za dve emisije. Budući da imam slab talenat da se sećam gluposti, zaboravila sam argumentaciju. Pred početak jesenje sezone, desilo se isto. Javljeno mi je da sam slobodna još tri nedelje i da je 21. septembar idealan datum za početak. Pet dana pre tog datuma pozvana sam na sastanak gde mi je bez ikakve najave uručen ultimatum da se u roku od 24 sata izjasnim o info kanalu. Jeste li u svemu što je prethodilo odluci da se „Utisak” ne emituje videli jasan politički rukopis i kako biste ga vi definisali? Da li vam je neko iz uprave televizije rekao da ima probleme s Vladom ili Vučićem zbog vas, emisije? To mi je rečeno nebrojeno puta, najčešće petkom kad se objave gosti. Ako je bilo tih pritisaka, skidanja emisija, ostaje nejasno zašto o tome niste obavestili javnost? Nisam obaveštavala javnost zato što mi je bilo važnije da pritiske pobeđujem svojim radom i neodustajanjem od načina kako pravim emisije. Pored toga, nisam želela da ugrozim radna mesta ljudi čiji je posao bio da mi prenosi stavove kabineta. Kako odgovarate na ocene da vaša emisija nije žrtva nekog političkog centra moći već zakona tržišta koje je na B92 uveo i „Velikog brata” i čitav niz navodno popularnih i istinski besmislenih emisija, pa je „Utisak nedelje” ostao samo relikt prošlosti, incident između dve lagane, bulevarske emisije? Da li vas je ubila „teška reč”? Ili je možda samo televiziju pritisnula težina ekonomskih interesa njenih vlasnika? Ovih dana slušam cinična objašnjenja da nisam razumela da su prošla Titova vremena, da je televizija privatno vlasništvo, da vlasnik ima sva prava da menja koncepcije, a naročito da su ekonomski interesi prioritet. Slažem se sa svim, jedino baš nisam uverena da su prošla Titova vremena. Uz to, imam nekoliko pitanja na koje nisam uspela da dobijem nijedan odgovor koji nije uvredljiv. Koji bi to bio poslovni interes da se najgledanija i najisplativija emisija prebaci na nepostojeći kanal? Kako da razumem ekonomski interes kad mi se nude znatno bolji finansijski uslovi za prelazak na kanal bez gledalaca i oglašivača? Da li su pokušali da me kupe? Ko me je toliko potcenio da je pomislio da mogu da prihvatim tako nepristojnu ponudu? Da li je uopšte postojala iskrena namera da se napravi jak info kanal, kako nas ubeđuju? Koji je to medijski genije koji veruje da televizija može da se izgradi za četiri nedelje i da postane konkurentna? Zašto je odbijen moj predlog da potpišemo protokol o dobrim namerama, da sam spremna da pređem na info kanal onog časa kad se izgradi i kad tamo pređu i sve druge informativne emisije, „Insajder”, „Kažiprst”, „Vesti”? Da li se gradi televizijski kanal ili samica za mene? Da li me to šalju na društveno koristan rad? Godinama vodite verovatno najuticajniju političku emisiju na televiziji. Kakve ste poruke od raznih lidera dobijali i kako biste, ukratko, uporedili medijske slobode za vreme Miloševića, Đinđića, Koštunice, Tadića ili Vučića? Najbanalnijom i, kako to često biva, najtačnijom rečenicom: „Ovo nikad nije bilo”.
