Uoči aktualnog samita Varšava i baltičke prestonice su iznele predlog koji faktički znači povratak epohe hladnog rata. Pored toga, na dnevni red je postavljeno pitanje raskidanja Osnovnog akta o saradnji Rusije i NATO-a u jednostranom poretku.
Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen za sada je raspoložen suzdržanije. On podvlači da Alijansa treba da postane fleksibilnija i brža, kako bi se suprotstavila svemogućim pretnjama. Radi toga u NJuportu planirano je da bude doneta odluka o formrianju brigade za brzo reagovanje od najmanje 10 hiljada ljudi. Prema podacima londonskog lista Fajnenšl Tajms, u sastav ovih snaga mogu da uđu vojnici Velike Britanije, Holandije, Danske, Norveške, baltičkih zemlja i Kanade.
Radi sopstvenog razvoja NATO-u je potreban neprijatelj u svojstvu kojeg danas pokušavaju da predstave Rusiju. Ipak ne treba precenjivati antiruski vektor Severnoatlantske alijanse. Jasno iskristalizovana antiruska alijansa SAD, baltičkih zemalja, delimično Poljske – samo je jedan od elemenata NATO pasijansa. Ništa manje uticajan nije tabor onih snaga koje se zalažu sa saradnju sa Rusijom. To su Nemačka, Francuska, Italija, Španija, niz zemalja Centralne i Istočne Evrope, kao i u određenoj meri Turska. Na postojanje unutrašnjeg raskola u NATO redovima ukazao je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Centra za društveno-politička istraživanja Vladimir Jevsejev.
Govoriti o ozbiljnom unutšranjem jedinstvu NATO-a nema osnove. Važan faktor je to što takozvani novi članovi Alijanse koje čine zemlje Centralne i Istočne Evrope ponekad zauzimaju stav potpuno suprotan pozicijama zapadnoevropskih država. Zato unutrašnje jedinstvo NATO-a će slabiti.
Još jedan faktor koji objektivno navodi NATO da umeri strasti u ruskom pravcu može da bude zaoštravanje situacije na Bliskom Istoku – između ostalog u Iraku. Niz zemalja čalnica Severnoatlantske alijanse već je pristao da zajedno sa SAD naoruža iračke Kurde radi borbe protiv Islamske države Iraka i Levanta. Šef Pentagona Čak hejgel pomenuo je u vezi sa tim takve države kao što su Albanija, Kanada, Hrvatska, Danska, Italija, Francuska i Velika Britanija. Na redu je Australija i ista ta Nemačka. Znači, NATO čak posle odlaska iz Avganistana ima i dalje vezane ruke u regionu koji ne spada u Evropu.
Pročitajte još: Nemački vojni policajac posle 12 godina otkrio strogo čuvanu tajnu na Kosmetu
Ne treba otpisivati ni finansijski faktor. Geopolitički rizik ponovo diže svoju strašnu glavu. Vesti o napetosti u rusko-ukrajinskim odnosima birnu i tako uplašene investitore, ističe važnu za Zapad ekonomsku dimenziju analitičar finansijske kompanije IG Ltd. u Melbrunu Sten Šejmu. Tako da predstojeće valijske igre NATO-a u NJuportu mogu da budu vrlo nepredvidive.
Izvor: Glas Rusije
