Pravda

“Svet se drastično promenio i mi moramo da se prilagodimo toj promeni”, rekao je generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen nekoliko dana pre samita, ukazujući na značaj ovog skupa za budućnost Alijanse. On je najavio da će u Velsu biti doneta odluka o forrmiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO u cilju odvraćanja “potencijalnog agresora” koga nije morao da imenuje, jer je bilo jasno da je mislio na Rusiju.

Pročitajte još: Jacenjuk: Kijev će podići zid kao granicu između Ukrajine i terorističke države Rusije

“Cilj je da prisustvo naših trupa u Istočnoj Evropi bude mnogo vidljivije i da svakom ko pomisli da napadne neku članicu bude jasno da će imati posla ne samo sa nacionalnom vojskom te zemlje, već i sa kombinovanim snagama NATO”, rekao je Rasmusen. Iako ovu ideju snažno podržavaju Sjedinjene Državu Velika Britanija i nekoliko bivših članica sovjetskog bloka, koje strahuju da Rusija nakon Ukrajine nastavi da širi uticaj prema zapadu, unutar Alijanse ni izbliza ne postoji konsenzus o Rasmusenovom planu. “Zemlje sa jugozapada Evrope, kao što su Italija, Španija i Portugalija, nisu raspoložene da šalju svoje vojnike u nove baze na istoku i zalažu se da se umesto toga poveća borbena gotovost postojećih snaga”, rekao je za Tanjug visoki diplomata NATO nekoliko dana uoči samita. On se sem toga požalio da samo četiri od 28 zemalja članica Alijanse (SAD, Britanija, Grčka i Estonija) izdvajaju propisanih 2 odsto BDP za potrebe odbrane, dok ostale već niz godina postojano smanjuju vojne budžete, što ugrožava borbeni kapacitet. Izvor: Tanjug