Pravda

Profesor beogradskog Fakulteta za bezbednost Milan Mijalkovski ističe da su se i pre čuli slični zahtevi, iako je jasno da centar u Nišu nije vojna baza, i ocenjuje da, ukoliko su navodi medija tačni, SAD i EU nastoje da spreče bilo kakvo "pojavljivanje" Rusije u regionu. "Generalno posmatrano, SAD i EU, a pre svega SAD, već godinama na Balkanu imaju apsolutni i potpuni uticaj na sve zemlje, a taj uticaj je toliko veliki da se svako pominjanje Rusije shvata kao 'infiltracija' i 'dočekuje na nož'", rekao je Mijalkovski. On sadašnju situaciju sa ukrajinskom krizom upoređuje sa atmosferom iz doba "hladnog rata", te smatra da će sukobi između SAD, EU i Rusije biti još izraženiji, a pritisci na Srbiju veći. "Srbija će u tom pogledu biti izložena određenim pritiscima i porukama s obe strane, sa kojima se za sada naše rukovodstvo veoma uspešno nosi", rekao je Mijalkovski. Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu namenjen je brzom reagovanju u slučaju požara, poplava i zemljotresa, a zvanično je počeo sa radom početkom 2012. Na početku 2009. godine, američka Globalna agencija za strateške analize (STRATFOR) objavila je istraživanje po kome bi centar u Nišu mogao biti prvi logistički centar sa potencijalnom vojnom upotrebom izvan teritorije bivšeg Sovjetskog saveza. Za razliku od Rusije, koja nije vojno prisutna u regionu, najpoznatija NATO baza na ovom području je baza "Bondstil" na Kosovu, koja je u operativnoj upotrebi od 2000. godine.

Pogledajte i:Jaka Rusija trn u oku neodlučnog Zapada

Po objavljenim podacima iz 2013. godine, Rusija je imala 25 vojnih baza u inostranstvu a SAD - tridesetak puta više. Uz baze i aerodrome u regionu - Italiji, Rumuniji i Bugarskoj...- prisustvo NATO je mnogo izraženije i u drugi delovima sveta, ali i Rusija planira da ojača kapacitete u tom segmentu. Rusija planira da proširi stalno vojno prisustvo izvan svojih granica otvarajući vojne baze u nekim stranim zemljama, izjavio je u februaru ruski ministar odbrane Sergej Šojgu. On je naveo da se na listi tih zemalja nalaze Vijetnam, Kuba, Venecuela, Nikaragva, Sejšeli, Singapur i još nekoliko država, prenela je ruska agencija RIA Novosti. Moskva trenutno ima samo jednu pomorsku bazu izvan bivšeg Sovjetskog Saveza, i to u Tartusu u Siriji, ali je sudbina ove baze neizvesna zbog građanskog rata, koji i dalje traje u toj zemlji, navodi ruska agencija. Ukrajinska kriza, koja je počela u aprilu ove godine dovela je i do pooštrenih odnosa Rusije i NATO, čiji zvaničnici na samitu u Velsu razgovaraju o formiranju udarne jedinice za brzo reagovanje i izgradnju vojnih baza na istočnim obodima NATO. Izvor: Tanjug