Pravda

To će biti udarna pesnica Alijanse, saopštio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen drugog dana samita u Velsu. On je na konferenciji za medije u NJuportu kod Kardifa objavio da će ova jedinica imati nekoliko hiljada pripadnika raznih vidova vojske i biti “udarna pesnica” NATO, spremna da u vrlo kratkom roku bude poslata na bilo koju tačku globusa. Rasmusen je ukazao da glavni bezbednosni izazov za NATO na istočnom krilu, jer je Rusija svojim napadom na Ukrajinu promenila bezbednosnu situaciju u Evropi. NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgrađena i nova postrojenja za prihvat nove jedinice, ukoliko bude potrebno da se ona tamo uputi”, rekao je generalni sekretar. Zasad se zna da će glavna komanda snaga za brzo reagovanje biti u poljskom gradu Šćečhinu, ali tek treba da se odluči gde će ona fizički biti smeštena, objasnio je Rasmusen. Predsednik Spoljnopolitičkog odbora ruske Dume (donjeg doma parlamenta) Aleksej Puškov je rekao da Severnoatlantski savez bi trebalo da rasporedi 4.000 pripadnika snaga za brzo reagovanje ne u Poljskoj, protiv Rusije, već u Iraku koji je delimično zauzela grupa Islamska država. "NATO se bavi pogrešnim stvarima", naveo je Puškov na njegovom nalogu na društvenoj mreži "Tviter" a prenosi RIA Novosti. Britanski premijer Dejvid Kameron, koji je domaćin skupa, je rekao da je Britanija spremna da odvoji 3500 vojnika za novu udarnu jedinicu NATO za brzo reagovanje, čije je osnivanje ranije najavio Rasmusen. Moramo da stvorimo nove kapacitete kako bismo svim našim ljudima osigurali bezbednost i uverili istočnoevropske partnere da će ih NATO braniti”, rekao je on, optužujući Rusiju da slanjem trupa u Ukrajinu ugrožava mir u Evropi. Juče je dogovoreno da će nova udarna jedinica za brze intervencije, čije je formiranje pre samita najavio generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen, biti sastavljena od oko 4.000 pripadnika kopnenih, pomorskih i vazdušnih snaga, kao i od pripadnika specijalnih jedinica. Ta jedinica, međutim, neće biti stacionirana na istočnoj granici NATO, kao što su želele Poljska i baltičke zemlje koje se pribojavaju pokušaja Rusije da proširi sferu uticaja na bivše članice istočnog bloka, koje su sada NATO. Zasad se ne zna gde će biti baza ove jedinice, ali je poljski predsednik Bronislav Komorovski juče saopštio novinarima da će u njegovoj zemlji biti izgrađeni aerodromi i ostala postrojenja za prihvat jedinice, ukoliko bude potrebno da bude upućena u Poljsku. Američki predsednik Barak Obama i evropski lideri koji učestvuju na samitu u Velsu bi danas trebalo da se usaglase i o novim sankcijama Rusiji, koja je zbog podrške proruskim snagama u Ukrajini već meta ciljanih mera SAD i EU. Za sad te mere obuhvataju nekoliko ruskih firmi i preko 80 ruskih i ukrajinskih funkcionera kojima je zabranjeno da borave i posluju u Americi i EU. Nove mere bi, prema predlogu koji je juče sastavila Evropska komisija, trebalo da pogode nekoliko ruskih banaka i energetskih preduzeća i uvede embargo na izvoz oružja i nekih tehnologija u Rusiju. Evropski savet, koji čine šefovi država i vlada 28 zemalja članica EU, bi danas trebalo da odluči koje će elemente ovog predloga prihvatiti. Na samitu će danas biti reči i o planskom povlačenju iz Avganistana, kao i o eventualnom angažovanju pojedinih zemalja članica u suzbijanju džihadista iz “Islamske države” u Iraku i Siriji.

Pročitajte još:Putin: U toku je usavršavanje nuklearnih snaga Rusije!Uprkos dogovoru o primirju borbe u Ukrajini i dalje traju!

MOSKVA: VEŽBE NATO-A U UKRAJINI POVEĆAĆE NAPETOST Vežbe NATO-a na teritoriji Ukrajine do kraja 2014. godine neizbežno će dovesti do povećanja napetosti, saopštilo je danas rusko Ministarstvo inostranih poslova, ističući da izjave Alijanse o Ukrajini predstavljaju pretnju po mirovni proces i pokazuju podršku "neofašističkim i ekstremističkim snagama u Kijevu". "Suština i ton izjava o situaciji oko Ukrajine zajedno sa objavljenim planovima o održavanju zajedničkih vežbi zemalja-članica NATO-a sa Kijevom na teritoriji te zemlje do kraja 2014, neizbežno će dovesti do povećanja napetosti, izazivaju rizik rušenja napretka u mirovnom procesu u Ukrajini koji se nazire, doprinose produbljivanju podela u ukrajinskom društvu", navela je zvanična Moskva. "Štaviše, one svedoče o bespogovornoj podršci NATO-a kijevskim neofašističkim i ekstremističkim snagama, uključujući one iz Desnog sektora", navedeno je u saopštenju. Ističući da samit NATO-a u Velsu nije predstavljao iznenađenje, Ministarstvo navodi da Alijansa "stvorena u epohi 'hladnog rata' kao vojno-politička organizacija, u principu nije u stanju da promeni svoj genetski kod". "Zauzeti kurs mešanja u poslove drugih država pojavio se ne juče i ne danas i predstavlja logičan nastavak traganja NATO-a za svojom ulogom i mestom u globalnom sistemu bezbednosti u uslovima nepostojanja blokovskog vojnog sukobljavanja", navelo je to ministarstvo a prenosi Itar-Tass. Kada je reč o konkretnim odlukama sa dvodnevnog samita Alijanse u Velsu, Rusija je najavila da će ih detaljno analizirati. Izvor: Novosti