Pravda

Zvanični podaci o kineskom nuklearnom arsenalu se ne objavljuju. Po ocenama većine stručnjaka, Kina trenutno ima 250 bojevih glava. MIP KNR je 2004. godine izjavio da KNR ima najmanji nuklearni potencijal od svih zvaničnih nuklearnih velesila. Tada je to značilo da ima manje bojevih glava od Velike Britanije koja je u tom trenutku posedovala 225 punjenja. Zapadne procene kineskog nuklearnog potencijala su u proteklom periodu često varirale u dijapazonu 160-200 punjenja. Dakle, postepeni porast arsenala je već u toku. Kina se trenutno nalazi na pragu pretvaranja u dominantnu vojnu silu u Pacifičkom obruču. NJen potencijal u oblasti nenuklearnog naoružanja je ogroman i uskoro treba da joj omogući nanošenje kolosalne štete ekonomiji, infrastrukturi i oružanim snagama bilo koje zemlje u Istočnoj Aziji ne pribegavajući nuklearnom oružju. Na primer, kineski arsenali krilatih raketa i nenuklearnih balističkih raketa malog i srednjeg dometa koji poseduju veliku preciznost, omogućavaju joj ili će joj u bliskoj budućnosti omogućiti da postigne takav rezultat u odnosu na bilo koju zemlju u regionu, uključujući i Japan.

Pročitajte još:Putin: U toku je usavršavanje nuklearnih snaga Rusije!Odredi Novorosije ušli u Mariupolj, naredba- do kraja dana zauzeti veći deo grada!Srbin odlikovan u specijalnim jedinicama, obučava pro-ruske vojnike u Ukrajini!

Izgleda da će se porast nuklearnog arsenala odvijati u dve faze, pritom Kina u konačnom svejedno neće težiti ka dostizanju američkih razmera nuklearnog arsenala (2100 bojevih glava), a da ne govorimo o ruskom (4500 bojevih glava, uključujući i taktičke). U prvoj fazi, koja je očigledno već počela, porast kineskog nuklearnog potencijala nosi prinudni karakter i potreban je da bi se sačuvala sposobnost nuklearnog zadržavanja SAD. Pokretački faktori rasta kineskog potencijala su: razvoj sistema protivraketne odbrane, razvoj vrlo preciznog oružja i sredstava za obaveštavanje, jačanje vojne aktivnosti SAD i njihovih saveznika u Pacifičkom obruču. Danas stare kineske balističke rakete na tečno gorivo teško da imaju bilo kakvu vrednost, a postojeće mobilne međukontinentalne rakete na črsto gorivo su malobrojne da bi obezbedile garantovani uzvratni udarac po SAD. Očigledno je da će Kina težiti ka tome da sve stare i teške rakete na tečnost DF-5 zameni novim teškim međukontinentalnm raketama na čvrsto gorivo DF-41. Nove rakete će imati odvojene delove glave kako bi pouzdanije mogle da savladaju PRO, dok su bojeve glave na starim raketama bile u jednom bloku. Istovremeno će biti povećan broj mobilnih raketa DF-31A. Jedan njihov deo može dobiti odvojene sastavne delove s tri bojeve glave. Osim toga, rakete morskog baziranja JL-2 će se primenjivati u najmanje pet podmornica. Takođe će biti proizvedene nove, efikasnije rakete srednjeg dometa koje mogu da pogode cilj na udaljenosti od 4000 km. Sve ove aktivnosti će biti završene do 2020. godine i učiniće da KNR oseti sigurnost i pouzdanost nuklearnog potencijala. Kasnije će za KNR biti logično da pređe na drugu fazu proširenja nuklearnog potencijala. Cilj nije samo garantovanje nanošenja SAD ozbiljne štete uzvratnim udarcem, već i postojanje mogućnosti za uništaanje SAD u slučaju sukoba. Radiće se o povećanju broja bojevih glava na međukontinentalnim balističkim raketama i balističkim raketama do broja koji se može uporediti s nuklearnim arsenalima Rusije i SAD. Na primer, zna se da je Kina napravila projekat za sledeću seriju atomskih raketnih podmornica po projektu 096, kao i da radi na novoj, moćnijoj morskoj balističkoj raketi. Rast broja kineskih bojevih glava koje mogu da dolete do teritorije SAD za vreme od nekoliko desetinki do nekoliko stotinki imaće velikog uticaja na vojno-političku situaciju u Istočnoj Aziji. Spremnost SAD da odmah stupe u vojni konflikt s KNR, čak i pored zaštite ključnih saveznika, na primer, Japana, već sad izaziva sumnju. Amerikanci će morati da ulože ozbiljne napore kako bi rasejali ovu sumnju. Moćan nuklearni potencijal za Kinu može postati efikasan i relativno jeftin instrument za ostvarenje sopstvene varijante Monroove doktrine u Istočnoj Aziji. Cena eventualne vojne intervencije u regionalne poslove od strane vanregionalnih država može postati previsoka. Izvor: Glas Rusije