Pravda

Srbija nema postrojenje za preradu i spaljivanje opasnog otpada i moraće da ga izveze i plati njegovo uništavanje. Rezultati inspekcije za zaštitu životne sredine biće predstavljeni krajem oktobra – kada bi trebalo da bude i napravljen plan izmeštanja i zbrinjavanja opasnog otpada. Samo u postrojenjima "Prve iskre" u Bariču, koja ne rade dve decenije, ima više od 500 tona opasnog otpada. Burad i cisterne sa otrovnim hemikalijama nalaze se na samoj obali Save i Kolubare uzvodno od Makiša – odakle se Beograd snabdeva vodom. U vreme majskih poplava u poslednjem trenutku izbegnuta je katastrofa. "U svakom slučaju posledice bi bile nesagledive da je opasan otpad došao u kontakt sa rekom, da je direktno bio izložen poplavama", kaže Olivera Topalov, načelnik Odeljenja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Za zbrinjavanje tog otpada potrebno je više od milion evra. Preduzeće "Prva iskra" ni u neko srećnije vreme nije imalo ta sredstva, a kamoli danas kada se nalazi u postupku restrukturiranja i privatizacije i kada ima 25 zaposlenih. "Bez obzira na sve, u poslednjih pet godina uspeli smo da nešto prepakujemo, da nešto uradimo i dovedemo u nešto bolje stanje, ali sav otpad je ostao na istoj lokaciji", podseća Jelena Sandžaković, vršilac dužnosti direktora Holding preduzeća "Prva iskra".

Pročitajte još:Paraćin: Nema ko da piše rešenja ugroženima od poplavaSrbija šalje vojnike u Centralnoafriču Republiku, u kojoj rat besni već 2 godine!

U mnogim fabrikama nalazi se opasan otpad iz proizvodnje nastao pre više od 20 godina, iako je po zakonu skladištenje dozvoljeno do godinu dana. "Sve ove firme su pod kontrolom inspekcije, ali najveći deo njih ima velike probleme što se tiče opasnog otpada, jer iako je inspekcija učinila sve što je u njenoj moći kroz zapisnike, rešenja, prijave – najveći deo firmi nije u stanju da reši pitanje svog istorijskog opasnog otpada", napominje Željko Pantelić, načelnik u Republičkoj inspekciji za zaštitu životne sredine. U Srbiji nema objekata za skladištenje, niti postrojenja za preradu ili spaljivanje opasnog otpada. "Moramo da imamo postrojenja za fizičko-hemijski tretman ili spalionicu, a pošto nemamo, ostaje nam izvoz na najbliža postrojenja koja su u Austriji, Švajcarskoj i u zemljama zapadne Evrope", kaže Miodrag Mitrović iz Udruženja reciklera "Hrabri čistač". U zemljama EU, do 2004. godine opasan otpad odlagao se u posebno projektovane deponije, a danas se uglavnom reciklira ili spaljuje. Izvor: RTS