Pravda

Kako će izgledati novi koncept organizacije tajnih službi, otkrio je predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti Momir Stojanović, nekadašnji prvi čovek VBA, na okruglom stolu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. - Srbija nema valjan zakonski okvir koji bi garantovao integritet i kredibilitet bezbednosnim službama. I vlast i opozicija složili su se da nam je potreban novi zakon o BIA, ali pre nego što ga donesemo, neophodno je postaviti bezbednosni sektor na nove osnove. Treba spojiti civilnu i vojnu obaveštajnu službu pod jednu kapu, a civilnu i vojnu kontraobaveštajnu službu pod drugu. Treća bi bila nešto nalik američkom FBI - kaže Stojanović. On objašnjava da se danas organizovanim kriminalom bavi SBPOK pri MUP, koji nije pod civilnom kontrolom skupštinskog odbora, jer nije agencija. Zato bi trebalo SBOK izdvojiti iz MUP i napraviti poseban biro, ali i monitoring centar, gde bi na jednom mestu bili svi prislušni uređaji i odakle bi bile vršene sve mere tajnog praćenja (prisluškivanje, presretanje elektronske pošte, ubacivanje „trojanaca“ u kompjutere...). Republički biro bi bio pod kapom Ministarstva pravde, a ne policije, a o monitoring centru, prema Stojanovićevim rečima, već je razgovarano sa ministrom Nikolom Selakovićem i postignut je načelni dogovor. Kako „Novosti“ saznaju, novi model organizacije bezbednosnih službi najviše će ličiti na nemački BND. Prema oceni predsednika Odbora za kontrolu bezbednosnih službi, trenutno ne postoji koordinacija rada tajnih službi, a Biro za koordinaciju nema šefa. Ubuduće bi kontrolno telo trebalo da se sastoji iz tri celine: jednu u koju će se slivati sve analize, ocene i procene, drugu, operativnu, koja će usmeravati rukovođenje službama na osnovu dobijenih analiza i procena, i generalni inspektorat koji će kontrolisati rad službi - trenutno, postoje inspektori u vojnim službama i unutrašnja kontrola u BIA. - Nadzor treba izmestiti iz ruku rukovodilaca službi i tako sprečiti eventualne zloupotrebe, pa se više neće dešavati da se u vojnoj službi generalni inspektor bavi onim što ne spada u njegove ingerencije. A to smo imali zahvaljujući lošem dokumentu koji je svojevremeno potpisao Dragan Šutanovac kao ministar odbrane, propisujući delokrug rada inspektora. Takve stvari treba da propiše zakon, a ne ministar - konstatuje Stojanović. Da su Srbiji potrebne nezavisne, profesionalne i kredibilne bezbednosne institucije, izvan političkog uticaja, složio se i Miroslav Hadžić, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Reforma sektora bezbednosti gurana je od 2000. godine u stranu, a glavno pitanje je koliko su i službe i zaposleni u njima otporni na korupciju, posebno na trgovinu uticajem. - Da li je moguće očekivati da u visokokorumpiranom društvu oni budu imuni na tu bolest, posebno ako znamo da se ponekad služe korupcijom i ucenama da bi prikupljali podatke. I pitanje je kolika je uopšte civilna kontrola ovih službi, ne samo kod nas nego i u zapadnim zemljama čije smo modele preuzimali - pita se Hadžić. Pošto niko, po zakonu, ne prati i ne otkriva korupciju u redovima „bezbednjaka“, rešenje bi mogao da bude novi republički istražni biro koji bi, baš kao i FBI imao takve ingerencije.

Skoro sve naloge za prisluškivanje potpisivao jedan sudija!

Na skupu je pokrenuto i pitanje primene mera za tajno prikupljanje podataka (praćenje, prisluškivanje, uvid u telefonske i internet-listinge). Glavna povika vezana za prisluškivanje je na bezbednjake, a niko ne pominje petnaestak sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, koji jedini za celu zemlju daju odobrenja za presretanje komunikacija. - Kakva je bila procedura za izbor tih sudija i koliko su oni imuni na političke uticaje? Zašto ćemo, ako analiziramo potpisane odluke o primeni mera za tajno prikupljanje podataka, doći do toga da je 90 odsto potpisao jedan čovek? - zapitao se Stojanović. Izvor: Novosti