Međutim, sprovođenje te zamisli im ne ide najbolje, uprkos nizu novih zakona i vladinih inicijativa koje imaju za cilj da i početak i kraj lanca snabdevanja retkim zemljama bude na tlu Amerike, kako bi posle decenija sve većeg oslanjanja na Kinu bila samostalna u tom vitalnom sektoru.
- Mislim da se alarm upalio, ali još uvek smo u zbrci oko toga šta tačno treba da uradimo - rekao je Dejvid Hamond, stručnjak za "retke zemlje".
Pentagon halts rare earths funding program pending 'further research' https://t.co/o01P6D5QzA
— Björn Müller (@Bjoern__M) May 22, 2020
Problem je u tome što, uprkos godinama neprestanog napora pod administracijom Donalda Trampa, Sjedinjene Države tek treba da pronađu način da saniraju rupe u svom lancu snabdevanja kritičnim materijalima, a do punog opsega iskopavanja, prerade i rafiniranja retkih zemalja Ameriku dele godine.
Ovog meseca teksaški republikanski senator Ted Kruz uveo je zakon kojim se ubrzava pokretanje domaće industrije retkih zemalja, nudeći primamljive poreske olakšice za nove projekte - a posebno velike poreske olakšice za krajnje potrošače koji proizvode gotove proizvode.
Američko ministarstvo odbrane, u međuvremenu, stavilo je retke zemlje u središte godišnjeg zakona za nabavku odbrane treću godinu zaredom, s tim što ove godine planira ogromno povećanje postojećih sredstva Pentagona za projekte koji se tiču metala retke zemlje.
Nezavisnost Amerike u snabdevanju metalima retke zemlje predmet je rasprave u odbrambenim krugovima još od 2010. godine kada je Kina, ubedljivo najveći svetski proizvođač, nakratko zaustavila izvoz usled spora sa Japanom.
Problem je ponovo eskalirao prošlog proleća u jeku trgovinskog rata između Vašingtona i Pekinga, kada je predsednik Si Đinping najavio da Kina planira da uvede restrikcije na izvoz ovih krucijalnih elemenata u Ameriku.
Kako je trgovinski sporazum postignut u februaru brzo bačen u zapećak, čim su tenzije na relaciji Vašington-Peking ponovo eskalirale, probuđene pandemijom korona virusa, ne čudi što je Amerika trku do nezavisne proizvodnje retkih zemalja ubacila u petu brzinu, a pritom je spremna da za to izdvoji ogroman novac.
Lynas US defense contract put on ice
— Paul Barratt (@phbarratt) May 24, 2020
Will be very interesting if US decides it has to get its rare earths onshore, while we hold our petroleum “reserves” in the US. https://t.co/0gqFe8FnCD
Šta su metali retke zemlje i zašto se često nalaze u centru međunarodnih sukoba?
Metali retke zemlje (ili lantanoidi) zajednički je naziv za grupu od 17 elemenata cenjenih zbog svojih jedinstvenih magnetskih i elektrohemijskih svojstava. Oni uključuju elemente kao što su gadolinijum, lantan i cerijum, koji su ključni u proizvodnji lekova protiv raka, pametnih telefona i tehnologija obnovljive energije.
Geološki zavod Amerike označio je ove elemente kao "kritične" za sektor nacionalne odbrane. Retke zemlje, u stvari, i nisu toliko retke. Mogu se naći širom Zemljine kore, međutim, često se nalaze u malim koncetracijama i ekstremno je teško i skupo iskopati ih. Proces oštećuje životnu sredinu, pri čemu ekosistem ugrožavaju rudnici, oslobađanje metalnih nusprodukata iz rafinerija i čestice koje se bacaju prilikom odlaganja otpada.
U.S. Falters in Bid to Replace Chinese Rare Earths https://t.co/19bsLoAKxZ
— Maureen O'Mahoney (@cheerio46) May 26, 2020
Kina je ubedljivo najveći svetski proizvođač "retke zemlje" sa 70 posto globale proizvodnje, što Peking stavlja u poziciju da ove elemente koristi kao "kec u rukavu" svaki put kada poželi da "podigne ulog" u međunarodnim sporovima. Čini se da su SAD, poučene prethodnim iskustvima, rešene da ovaj put preduhitri Kinu, ali to za sada ide prilično sporo.
Za šta se retke zemlje koriste i koji su proizvodi ugroženi?
Upotreba retke zemlje je ogromna i raznovrsna, obuhvata čitav spektar industrija - od robe široke potrošnje, pa sve do nacionalne odbrane.
U zdravstvu se koristi za pravljenje hirurških potrepština, pejsmejkera, lekova za lečenje raka i reumatoidnog artritisa. Ona se, takođe, nalazi u teleskopskim sočivima, avionskim motorima, a koristi se i kao katalizator u izduvnim sistemima automobila da bi se smanjila emisija štetnih gasova.
Ovi elementi su pomogli da potrošačka elektronika, poput računara i pametnih telefona, bude manja, lakša i efikasnija. Tehnološki gigant "Apple" zavisi od retke zemlje za sastavne delove, kao što su kamere i zvučnici. Ona je potrebna i za punjive baterije koje se koriste u električnim automobilima i televizorima.
Međutim, ono zbog čega su Americi ovi elementi toliko dragoceni je činjenica da su oni nezamenjivi u proizvodnji Pentagonovih najvažnijih oružja. Svakom borbenom avionu F-35, na primer, treba 417 kilograma retke zemlje, dok je svakoj podmornici klase Virdžinija porebno oko 4.000 kilograma. Neodimijum se često koristi za proizvodnju snažnih infracrvenih lasera za nacionalnu odbranu, dok vojni dobavljači koriste retke zemje za proizvodnju senzora za raketne sisteme.
Zbog čega je Ukrajina u rasulu, saznajte OVDE!
Izvor: Blic