Samo što je Fransoa Oland zatražio ukidanje sankcija Rusiji - Amerika i Engleska su mu preko svojih jenki džihadista odgovorile ekspresno, precizno i bolno te je Pariz postao grad smrti, užasa i straha. Piše: Oliver Vulović
Tango je možda tužna misao koja se pleše i Kotiljon jeste francusko-karipski veoma vrcavi ples sa ogromnim podsuknjama ispod kojih se na kraju igre stavljaju darovi, ali je suprotstavljanje Amerikancima ulazak u oro smrti koje se veoma brzo vrti i igra uz krike i jauke, a darovi koji dolaze na kraju kola se ne stavljaju ispod podsuknji već bacaju pravo u lice i saigrača i posmatrača. To odlično zna gospođa Merkel pa se iz američkog naredbodavnog stiskanja i stezanja Rusije izvukla tako što je umesto sebe poturila mučenog Olanda da nastavi taj posao. I šta je on onda uradio? - odmah je javno pozvao i zatražio ukidanje sankcija Rusiji. Amerika i Engleska su preko svojih jenki džihadista Olandu odgovorile ekspresno, precizno i bolno te je Pariz postao grad smrti, užasa i straha, a Merkelova se na osnovu francuskih dešavanja ubi objašnjavajući po berlinskim kuolarima zašto je primorana da prema Rusima igra tvrdo, ma koliko to bolelo nemačku privredu, a da ne zaboli osim u evrima i u životima samih Nemaca. Francusku Republiku je napala Islamska država isto onoliko koliko je Širak onomad umesto Srbije rušio Svazilend i onoliko koliko se smerno i usrdno Sarkozi molio za Gadafijevu dušu i život dok su mu njegovi libijski plaćenici čerčečili telo. Francusku su napali Amerikanci i Englezi preko svojih generala u Islamskoj državi, tom njihovom najnovijem globalističkom hibridu. Francuske obaveštajne službe su odavno znale ko su braća Kuaši, gde im je baza, ko su im jataci. Hapsuckali su ih tu i tamo, ali na pritisak Amerikanaca stalno puštali iz zatvora jer su zaboga „bili potrebniji na slobodi da se preko njih lakše prate aktvivnosti Al Kaide“. De Gol nije iz obesti bežao od NATO pakta kao od crnog đavola (što taj pakt i jeste), za razliku od svih potonjih francuskih predsednika pa i kratkovidog Olanda koji je umislio da konačno može samostalno voditi politiku u interesu svoje države, a njen interes i jeste bio mir sa Rusijom i prekid svih vidova neprijateljstava prema njoj. Kvazisocijalista Oland, osim što je mislio da u isto vreme može biti i u NATO paktu i popustljiv prema ruskim pravednim interesima, već je zbog svojih neoliberalnih ekonomskih eksperimenata i politike stezanja kaiša dobrano bio dobio po ušima u samoj Francuskoj te se posle narodne pobune, demonstracija i kritike predstavnika razočarane levice (Krugman: Oland je levičar beskičmenjak; Žan Klod Mali: Oland je više privredni liberalista nego socijalista; „Le Mond“: da li u tom čoveku ima ičega levičarskog?;) odlučio na nagle zaokrete u svojoj politici, pa je tako prvo počeo da se koška sa Briselom, da se hrabro kerebeči na London, a u slučaju Rusije i na sam Vašington. Ne biva dok si u NATO paktu i EU da budeš i slobodan. Možeš dok si u NATO i EU da rasturiš Libiju i kradeš joj naftu, možeš slobodno da upadaš sa armijom i ubijaš po Africi i takođe kradeš resurse, možeš da se šepuriš po otetom Kosmetu i Ibarskom Kolašinu, ali ne i da budeš slobodna i nezavisna država u isto vreme. Oland i francuska sadašnjica su rezultat onoga što se zove „vašingtonski stisak Evrope“. Mučenici iz francuskog satiričnog lista i druge nevine žrtve u Parizu nisu pale za slobodu svoje države i „slobodu izražavanja“ nego kao kolaterala američko-engleske agresije na Rusiju i Olandovog politikantskog kalkulisanja umesto jasnog političkog određenja koje je trebalo da glasi: ne samo pad sankcija protiv Rusije, nego i izlazak iz NATO pakta koji se sprema za napad na Rusiju, prestanak politike svetskog intervenicionizma globalnog kapitala i banksterske oligarhije. U tome svemu jeste i najveća tuga. Pali su zbog beskičmenjačke francuske levice, Širakovog lihvarstva i krvožednosti, Sarkozijeve alavosti i srebroljublja, Levijeve filozofske škole u kojoj su UČK i njena posestrima Islamska država „oslobodilački pokreti“ a Srbi i Rusi pravoslavni hegemoni, Kušnerovog lekarisanja bez granica gde su duše ostajale ispred a ljudski organi zaista „šetali“ bez granica. Pali su kao odabrane žrtve na oltaru anticivilizacije, antiljudskosti i antiboga bez obzira ko bio puki izvršilac i šta izvršilac uzvikuje prilikom egzekucije. Komanda uvek stiže sa istog mesta. Ne seirim, ali ne mogu ni da se pravim blesav i da ne razumem.
Pročitajte još:Šešelj o karikaturistima Šarli Ebdo: Ko seje vetar, žanje oluju!Nova karikatura Isusa i Muhameda
Izvor: Fakti.org