Pravda

Svoj kratki boravak u Zagrebu iskoristio je za susret s ministrom obrazovanja Vedranom Mornarom, ali i za razgovor sa hrvatskim medijima u kojem je izneo svoje mišljenje o predsediku Rusije. ''Govoriti o popularnosti autoritarnih predsednika vrlo je dvosmislena stvar. Hitler i Staljin su takođe bili izuzetno popularni. Verujte mi da bi i 1944. godine Hitler dobio izbore s ogromnom prednošću. Rusija je prešla kritičnu tačku i ljudi više ne obraćaju pažnju na činjenicu da je Putin glavni problem. Navikli se i ne razmišljajući pristaju na to da Putin nema alternativu. Konačno, on je na vlasti već 15 godina i mnogi mladi Rusi ne znaju ni za koga drugog'', rekao je Kasparov u intervjuu za ''Jutarnji list''. ''S druge strane, kod Rusa, pogotovo u provinciji, prisutan je još uvek jak sovjetski mentalitet. Kad vas anonimno nazovu telefonom i pitaju za koga biste glasali, aktivira se ta 'sovjetska sklopka' i ljudi kažu: 'Putin bez razmišljanja' '', rekao je Kasparov. Kasparov je istakao da je u Rusiji finansijski kolaps zbog krize u Ukrajini, a kao glavnog krivca za stanje u toj zemlji okrivio je Putina. Iako je situacija ozbiljna, popularnost Putina ne opada, naprotiv ona je na skoro 85 posto, mada neki analitičari govore da bi ova kriza mogla označiti “početak njegovog kraja”. ''Mene ne zanima onih 84 odsto koji mu daju glas nego se divim onim 16 odsto koji su protiv'', izjavio je Kasparov. On se u svom izlaganju okrenuo i Baraku Obami i Angeli Merkel, jer njih Rusi smatraju glavnim krivcima za krizu. ''Putin kontroliše mnogo stvari. Televiziju, deo štampanih medija, ali on ne može da kontroliše kako će ljudi da reaguju na rast cena! Pitanje je samo kada ćeu glavama ljudi početi da se ‘spajaju’ u jednu tačku - Krim, sankcije, rast cena, pad rublja i Putin. To je moguće da se desi ubrzo. Pogotovo u Moskvi, gde se srednji sloj navikao da ima materijalne ali i političke potrebe, kojih se nije lako odreći u ime Putina'', istakao je on. Kasparov smatra da ukoliko privreda u Rusiji nastavi strmoglavo da pada, doći će i do velikih promena ljudi koji su na vlasti. On je iskakao da nikada ne možemo da znamo šta je pokretač ili inicijator njihovog urušavanja. U ovom slučaju to ne mora biti Krim, već nešto banalno, što će izvući ljude na ulicu ili ih naterati da na izborima glasaju drugačije.

Pročitajte još:SRBIJO SPASI SRPSKE SVETINJE NA KOSOVU: Evo koje crkve i manastire šiptarski ekstremisti hoće da uništeZašto u Srbiji niko ne žali mrtve u Jemenu i Avganistanu, već samo u Francuskoj

Izvor: Jutarnji list