Pravda

NJeni su “u ona vremena” zajedno s Tarabićima iz Hercegovine stigli u Srbiju, potom su promenili prezime, a ostalo je istorija, “i to ne bilo kakva kako neki pokušavaju da predstave”, objašnjava  u svom domu na Dorćolu Nada, okružena kaširanim fotografijama najvećih srpskih ratnika iz Balkanskih i Prvog svetskog rata. - I slavni kralj Petar I Karađorđević bio nam je rod… Pa, moj otac Gojko Lukić stradao je baš zbog toga što smo bili u srodstvu sa kraljem. Nikada o tome nismo smeli da pričamo. Stric Milan Lukić je bio član kraljeve garde, a jedan od dedova -Svetomir Lukić počiva na Zejtinliku u Solunu – počinje priču za Nada dodajući da je jedna od njenih najvećih životnih misija borba protiv neistina koje se u javnosti plasiraju o njenim Tarabićima i njihovoj zaostavštini “Kremanskom proročanstvu”. Nikada, kaže, neće zaboraviti kako je kao devojčica sa đedom Miodragom Mikom Splavarom u čezama u koje je bio upregnut konj Riđan obilazila kako su mediji pisali “poslednjeg direktnog potomka slavnih proroka” – Jovu Tarabića. - Jovo je bio bistrog uma i u 90-oj… Znao je poimence da mi navede i po 500 žitelja Kremana. Pitate me šta su najveće laži izgovorene o njima? Za početak, da je Jovan poslednji direktni potomak Tarabića! Eno živog dokaza u Kremnu – Stjepana Tarabića, čoveka zlatnih ruku koji se bavi izgradnjom drvenih brvnara i koji, evo vama ću prvima reći – ima dar koji su imali i njegovi preci – ono što mi zovemo “prozorljivost”, ali ne želi da ga deli sa svima – priča Nada. Ona napominje i da je možda najbolju odbranu njenih predaka izneo veliki vladika Nikolaj Velimirović u predgovoru “Kremanskog proročanstva” (u izdanju Radovana Kazimirovića) rekavši: “Uzalud je govoriti slučaj, uzalud je vikati – sujeverica! Fakta su fakta, mogli se objasniti ili ne. Uzalud je gordo skrivati oči u pesak nauke! Vasiona je suviše velika slika za uske ramove nauke”! Nikolaj je prema Nadinim rečima Tarabiće zvao “bogom darovani” i “prozorljivi” kazujući kako su “videli dalje i dublje od drugh ljudi”, te se naša sagovornica često naljuti kada ih nazivaju prorocima. Potkrepljujući svoja objašnjenja ne samo pričanjima svoga đeda, i sada već pokojnog Jovana Tarabića, već i drevnim spisima koje je imala prilike da pročitasređujući bogatu biblioteku manastira Rače u kojoj se među 3.000 knjiga nalazi i najstarije izdanje Kazimirovićevog “Kremanskog proročanstva”, Nada tvrdi da zna gde se nalazi original najslavnije “vizionarske knjige u Srba”. - Original je zakopan u porti stare crkve brvnare u Užicu. To mi je u više navrata potvrdio i blagopočivši sveštenik Slobo koji je dolazio u manastir Raču da drži liturgiju baš u vreme kada sam pakovala i sređivala tamošnju biblioteku. Sveštenik Zaharije Zaharić (1836-1918) koji je zapisivao vizije Tarabića sakrio je originalda se ne bi saznale neke istine o kojima su pričali, a zbog kojih bi ih progonili još više nego što su to inače činili. Pa, dovoljno je samo da vas podsetim kako su umalo stradali zbog toga što su javno predvideli ubistvo kneza Mihaila Obrenovića – priča nam Nada napominjući i neka proročanstva svojih predaka koja nas tek čekaju. - Jovan Tarabić mi je pričao o delu u staroj knjizi u kojem su Tarabići predvideli poplave, a u kojem su upozorili, citiram: “Krenuće voda iz neba i zemlje”… Ono, pak, što nas po njihovom viđenju i prozorljivosti čeka u 2015-oj je “dolazak moćnog čoveka koji je naš, a ipak nije naš”, kao i “vreme ujedinjenja tog čoveka sa ljudima sa Dalekog istoka”. Ja mogu to da tumačim na svoj način, ali bih radije svakome ostavila prostora da protumači ove reči kako hoće. Objašnjavajući nam kako je ono čuveno proročanstvo “da će svi Srbi stati pod jednu krušku” izmišljeno, baš kao i ono “da će Srbijom vladati čovek koji će imati prezime po selu u kojem je rođen“, Nada je našla vremena da nam ispriča i nešto o tome kako izgleda čuvena “krstasta gora” koju su Tarabići pre vizija obavezno posećivali, a u kojoj je i sama bila. - I Jovan i Stjepan Tarabić su mi potvrdili da su njihovi preci odlazili u “krstastu goru” koja se nalazila na imanju svaki put pre nego što bi im se pojavile vizije. Tamo ljudska noga nije kročila po noći. Ja sam se usudila da odem u nekoliko navratapredveče i imala sam šta da vidim… Gora je do te mere obrasla gustom borovom šumom da na pojedinim mestima ne dopire ni tračak svetlosti. Jedan dan kada smo otišli sve je bilo mistično i netaknuto, a već sutradan na istom mestu zatekli smo ugaženu zemlju u obliku velikih krugova… Baš poput onoga što se u narodu zove “vilinsko kolo” - kaže Nada i dodaje: - To nam se desilo još jednom, a dobro znamo da se niko od meštana ne usuđuje da zađe tamo, baš kao što ni seljani nikada ne vode stoku tamo… – završava priču pomalo misteriozno ova novinarka ispraćajući nas iz toplog doma i pozivajući na novu priču koja nikoga neće ostaviti ravnodušnim.

Pročitajte još:Sva ova proročanstva su se ostvarila iako su izgledala nemoguće!Proročanstva ruskih svetitelja: Srbija razlog Trećeg svetskog rata!

Izvor: Telegraf