BEOGRAD - Premijer Srbije Aleksandar Vučić je povodom odluke kosovske vlade o izmeni Zakona o javnim preduzećima, koji otvara put da Trepča pređe u vlasništvo Kosova, izjavio da bi to bio težak udarac za dijalog srpske i albanske strane, ali da se nada da će Vlada Srbije uspeti da reši to pitanje.
"Ako to Albanci urade unilateralno odnosno jednostrano to bi bio težak udarac za dijalog srpske i albanske stane", rekao je premijer novinarima u Obrenovcu. On je naveo da je to u ovom momentu najozbilujnije pitanje za Srbiju koje je isrkslo, kako je rekao, valjda zbog njihovih unutrašnjih problema, ali da se nada da će Vlada Srbije to uspeti da reši. Vučić je naveo da bi taj zakon trebalo da bude usvojen u ponedeljak što bi predstavljalo ozbiljnu poteškoću i ozbiljan problem, a da je i danas sa tim upoznao sve zapadne partnere. "Na tome sam danas radio i radiću i sutra, za nas nema spavanja do ponedeljka", rekao je Vučić. Kosovska vlada usvojila je predlog izmena Zakona o javnim preduzećima, koji otvara put da Trepča pređe u vlasnistvo Kosova, preneo je ranije danas prištinski dnevnik "Koha Ditore", a Predsedništvo pokrajinskog parlamenta odlucilo je da se predlog zakona po hitnom postupku uvrsti u dnevni red zasedanja 19. januara. O daljoj sudbini "Trepče", postoji, prema pisanju lista, konsenzus vlade i opozicionih partija. U saopštenju Skupštine Kosova kaže se da je, s obzirom na vremenske limite i značaj predloga Zakona o javnim preduzećima, predsedništvo skupštine predlozilo da se, mimo pravilnika parlamenta, izmene zakona razmotre po ubrzanoj proceduri, piše list. Metalurški kombinat Trepča je jedno od najvažnijih srpskih preduzeća na Kosovu i Metohiji oko kojeg Beograd i Priština godinama imaju spor po pitanju vlasništva, što bi, kako se očekuje, trebalo konačno da bude rešeno u okviru briselskih razgovora. Aktuelni ministar privrede Željko Sertić je dok je bio na čelu Privredne komore Srbije poručivao da srpska imovina na KiM ima ogromnu vrednost. "Pitanje srpske imovine na Kosovu je utemeljeno u Rezoluciji UN 1244, a prilikom izvođenja računica o vrednosti trebalo bi posebno imati u vidu koliko je Srbija, još u bivšoj Jugoslaviji, ulagala u razvoj kosovske privrede", rekao je tada Sertić. Ranije analize PKS, pokazuju da se samo vrednost oko 1.500 privatizovanih srpskih preduzeća na KiM procenjuje na više od 1,2 milijardi evra. "Kosovska agencija za privatizaciju je do sada ceo proces promene vlasničke strukture preduzeća vodila na nezakonit način", upozoravao je ranije Sertić.
Pročitajte još:SRS: Lončar uzima provizije od farmaceutskih kompanija
Naša preduzeća su, inače i ranije pokušavala pojedinačno da reaguju na niz nelegalnih postupaka kosovske Agencije za privatizaciju određenim žalbama institucijama u Prištini, ali, prema tvrdnjama domaćih zvaničnika, bez rezultata. Trenutno, Trepča je pod moratorijumom koji je stavilo Specijalno veće Vrhovnog suda i njom kao društvenim preduzećem upravlja Kosovska agencije za privatizaciju (KAP). Vlada Srbije je preko fonda za razvoj vlasnik 58 odsto udela u Trepči, a vlasnici su i EPS, Jugobanka, Progres, ali i radnici u određenom procentu. "Trepča je akcionarsko društvo, i te akcije imaju svoje vlasnike, a ovo je prinudna nacionalizacija, otimanje imovine od strane javne vlasti, najobičnija pljačka u kojoj se ne spominje ni obeštećenje vlasnicima", izjavio je ranije Igor Popović iz vladine Kancelarije za KIM. On je ukazao da je Trepča najznačajniji privredni subjekat, koji ima ogroman pogon ne severu Kosova, u srpskom delu, i poručio da ne može da menja svoj status. Kosovski ministar privrednog razvoja fadilj Ismajli najavio je još u januaru 2014. da je vlast u Prištini usvojila predlog amandmana na Zakon o javnim preduzećima po kojem bi kombinat Trepča postao javno preduzeće, a onda bi, kao i ostala javna preduzeća, usvajanjem tog zakona Trepča bila u vlasništvu Vlade Kosova. Trepča je, inače, pre tridesetak godina zapošljavala više od 20.000 radnika, a danas ih ukuno ima oko 2.500 i to oko 1.500 albanske i oko 1.000 srpske nacionalnosti. Uz to, prema nekim podacima, Srbija je od 2003. godine platila više od pola milijarde evra za razne kamate i glavnice zajmova uzetih da bi se gradile termoelektrane Obilić A i Obilić B. Izvor: Tanjug