Pravda

U završnom delu vojne doktrine iz 2010. navodi se da se njene odredbe mogu podesiti u skladu sa promenljivom prirodom vojnih opasnosti i pretnji. Ko je i šta je sada pretnja za Rusiju? Vojna doktrina nije ni naređenje, niti direktiva. To je samo akcioni plan, skup pogleda na vojnu bezbednost jedne države. Naravno, pogled se može promeniti prema situaciji i vojno-političkim promenama. Doktrina se potom koristi kao osnov za stvaranje pravila o upotrebi oružanih snaga, odgovarajućih naloga, direktiva i tako dalje. Doktrina koja je usvojena 2010. godine, bila je zasnovana na više ili manje mirnim uslovima za Rusiju, u vojno-političko i vojno-strateškom smislu. Vojno i političko rukovodstvo Rusije je verovalo da su naši odnosi sa Zapadom uglavnom prijateljski, bili smo zabrinuti samo za širenje NATO-a. Taj aspekt je tada blago određen, a doktrina 2010. je bila jasno defanzivne prirode. Ona sadrži čisto odbrambeni stav, ali ako se nešto desi iznenada, mi smo spremni. Naši nuklearni kapaciteti služe kao garancija bezbednosti Rusije. To je omogućilo da se unište konvencionalne snage i sprovedu reforme koje Serdjukov (bivši ministar odbrane Rusije) vodio, uništavajući vojsku i mornaricu Rusije kao vojne organizacione sisteme. Sve je garantovano činjenicom da imamo nuklearno oružje, koje je primarni faktor nuklearnog zastrašivanja. Međutim, to odvraćanje ne garantuje bezbednost, jer ne vidimo situaciju u kojoj bi pritisnuli dugme za osvetnički napad. Amerikanci su radikalno promenili i svoju vojnu strategiju i nuklearnu doktrinu u ranim 2000-im. Oni guraju nuklearno oružje u drugi plan. Oni nisu unapredili nijednu jedinu balističku raketu, niti prave nove. Oni stvaraju nove udarne snage koje će odlučiti ishod budućih bitaka. Oni su 18. decembra 2003. godine potpisali direktivu o konceptu brzog globalnog udara. Po njoj, oni će napasti lansiranjem hiljada projektila visoke preciznosti iz različitih strateških pravaca. U prvom napadu, oni planiraju da onesposobe naše podmorničke balističke rakete i čak rakete u silosima. U ovoj situaciji, ako Rusija uzvrati udarac, oni će koristiti raketni sistem odbrane, čija glavna komponenta nije evropska raketna odbrana, već njena pomorksa komponenta. SAD imaju 93 broda opremljenih Egis sistemima, onim sistemom koji je 2008. oborio jedan američki 'mrtav' satelit u orbiti, na nadmorskoj visini od 247km. Amerikanci tako planiraju da unište naše preostale balističke rakete u uzlaznoj fazi njihovog leta. Za te svrhe, Amerikanci stvaraju ovu raketnu odbranu. Nakon toga, Egis sistem bi onemogućio bojeve glave projektila koji su lansirani. Amerikanci rade, daju sve od sebe da devalviraju ruski nuklearni potencijal. Oni u tome mogu i uspeti. Ako se to desi, mi ćemo videti potpuno drugačije ponašanje Sjedinjenih Država. Posle neutralisanja strateških nuklearnih snaga Rusije, Amerikanci bi mogli izjaviti da ne priznaju ni Severni morski put, ni grebene Mendeljejev i Lomonosov kao ruske vode. SAD će tada reći da je to njihovo ili međunarodno, a za Amerikance, kao što znamo, ‘međunarodno’ označava ‘američko’. Možemo se suočiti sa ovakvom situacijom, i šta će Rusija uraditi? Lansirati nuklearne balističke rakete? Ne, naravno da ne. Vojna doktrina opisuje još jednu prilično nezavidnu situaciji, koju ja zovem potezom očajnika. Ona kaže da ćemo, ako nenuklearne sile pokrenu agresiju protiv Rusije, ugroze njenu egzistenciju i teritorijalni integritet, preventivno koristiti nuklearno oružje. Zvuči ispravno, ali hajde da vidimo: protiv kojih naših suseda možemo koristiti taktičko nuklearno oružje?Protiv NATO-a? Oni su svi pod američkim nuklearnim kišobranom. Japan je takođe pod ovim kišobranom… Pokazuje se da samo Mongolija i Finska mogu biti zemlje protiv kojih možemo koristiti nuklearno oružje, ako nas ugrožavaju. Situacija se drastično promenila, a mi stojimo na ivici rata. I to ne hladnog, već vrućeg rata. Dakle, danas su Rusiji brzo potrebni napori da ponovo izgradi odbrambenu sposobnost oružanih snaga i promeni vojnu doktrinu. Ruski stil razvoja je spor – korak napred, korak ili dva unazad. Uostalom, svemirske snage su postojale i u vreme Sovjetskog Saveza. Međutim, onda smo mislili da nemamo neprijatelje u svemiru, a trupe su rasformirane. Danas ponovo radimo na ledini. Prema planu potencijalnog neprijatelja, naši navigacioni i izviđački sateliti koji obezbeđuju korišćenje naših krstarećih i balističkih raketa, biće prvi na udaru. Prva faza mogućeg napada će ciljati naše svemirske jedinice, da bi nas 'oslepeli'. To bi onemogućilo avijaciju da dostigne ciljeve bez GLONASS sistema. Danas, Rusija preduzima mere da ispravi ovu grešku i to je dobro.

Pročitajte još:Putin i Maduro se sastali u Moskvi Merkel sa Stoltenbergom: NATO ne traži konfrontaciju sa Rusijom EKSKLUZIVNO: Počeo napad Novorusije na Debaljcevo!

Ruska strateška avijacija dugog dometa slavi 100 godina od osnivanja. Kakva je njena uloga danas? Normalna država stvara složen sistem naoružanja. Mi još uvek živimo na ostacima Ustinovog sistema, koji podrazumeva da se svi međusobno povezani problemi, rešavaju dogovorom. Kada smo gradili trijadu morskih, zemnih i vazdušnih komponenti, bilo je mnogo sporova, ali mesto za avijaciju dugog dometa je pronađeno. Ono je jedinstveno, jer su podzemne rakete vezane za određenu bazu. Podmornica putuje okeanima, ali je i dalje vezana za bazu, što omogućava praćenje akcija i kretanja. Avijacija je mnogo pokretljivija. Ona može promeniti pravac i visinu. Danas, kada su Amerikanci izgradili raketni odbrambeni sistem protiv ruskih balističkih raketa, avijacija treba da dođe do izražaja u ovoj trijadi. Da stvar bude gora, korišćenje tako kabastih raketa kao što su Bulava, Topolj i Vojvoda u nenuklearnoj verziji je besmisleno, jer su troškovi ogromni, a efekat može biti minimalan. Ipak, ruski strateški avioni dugog dometa mogu koristiti precizne krstareće rakete u nenuklearnoj verziji. Može se čak promeniti i kapacitet bojevih glava. Mislim da nepravedno zaboravljene avione dugog dometa treba hitno oživeti. Naši "Beli Labudovi" mogu da lete i na velikoj udaljenosti od SAD, možda u Latinskoj Americi. I eto – oni bi tako imali kompletnu teritoriju SAD-a na nišanu, a to je ono od čega Amerikanci najviše strahuju. Oni ulažu mnogo novca u raketnu odbranu, da ne bi ratovali na svojoj teritoriji i bili bi srećni da organizuju ratove bilo gde, samo ne kod sebe. Moramo da nađemo neku snagu da stvorimo jedinicu koja bi mogla, u slučaju agresije protiv Rusije, da deluje na teritoriji SAD-a. To bi bio pravi faktor odvraćanja. Kažu da Generalštab Oružanih snaga Ruske Federacije i ruskog Ministarstva odbrane već radi na tome. Koje metode ne-nuklearnog zastrašivanja mogu biti najefikasnije u ovom trenutku? Oni koji mogu da zaprete eventualnom neprijatelju na teritoriji SAD-a treda da odmah deluju. Takva grupacija treba da se usmeri na američke Federalne rezerve. Šalim se, naravno. Ipak, ima istine u ovoj šali, jer finansijski oligarsi započinju ratove. Ne-nuklearni faktori zastrašivanja treba da budu pre svega moćne Vladine službe, posebno Ministarstvo spoljnih poslova. Ekonomske institucije treba angažovati da izazovu štetu upotrebom ekonomskih metoda. Ovo treba smatrati kao borbene misije. Prilikom planiranja zaliha ugljovodonika i drugih strateških roba mora se nužno predvideti i mogućnost ratnog stanja. Izvor: Evroazija.info