Pravda

Poslednje poglavlje je došlo u četvrtak, 15. januara, kada je američki državni sekretar DŽon Keri doputovao u Sofiju, u zvaničnu posetu novoizabranoj vladi, kako bi pozvao Bugarsku da se oslobodi tolike zavisnosti od ruskog gasa. Ova poseta se poklopila sa misijom britanskog šefa diplomatije, koja dolazi u trenutku kada u energetskoj bici sa Evropom – Rusija povećava svoj ulog, ponavljajuću svoje planove da gas isporučuje preko Turske. "Nijedna država sveta ne bi trebalo da dozvoli da njeno snabdevanje energijom potpuno zavisi od druge zemlje", rekao je DŽon Keri nakon sastanka sa bugarskim premijerom Bojkom Borisovom. "SAD se spremaju da pomognu Bugarskoj, koja je napravila teške odluke kako bi pokušala da zaštiti svoju energetsku budućost", rekao je Keri, misleći na ulogu Sofije u projektu "Južni tok". Keri je takođe priznao da postoji rizik od ruske osvete: ukoliko Rusija zavrne gas, Bugarska bi pala pod uticaj Moskve. Dok "Južni tok", Putinov projekat miljenik, za sada izleda mrtvo, Bugarska se još bori za značajniju ulogu u regionalnoj energetskoj politici izgradnjom prirodnom gasnog čvorišta na granici sa Turskom, gde Rusija planira da izgradi cevovod vredan više milijardi dolara. Nakon Kerijeve posete Sofiji, Stejt department planira da pošalje svoje najviše energetske zvaničnike u Bugarsku, da ubrza ono što su američki zvaničnici dugo pokušavali da urade u regionu: da učvrsti istočnoevropsku energetsku elastičnost i bezbednost. "Taj region postaje veoma ranjiv kada energija počne da se koristi kao političko i ekonomsko sredstvo prinude, a rešenje za to je u izlasku na energetsko tržište", kaže za Forin polisi Amos Hohstajin, specijalni izaslanik u Zavodu za energetske resurse Stejt departmenta. Godinu dana od početka krize u Ukrajini, Vašington i njegovi evropski partneri udvostručili su napore kako bi osujetili Moskvu u nameri da koristi svoj ogromni energetski izvozni potencijal, posebno prirodni gas. Ti napori uključuju štap – finansijske sankcije Rusiji, i šargarepu – finansijska pomoć za zemlje koje su u senci Kremlja. Vašington i Brisel su, na primer, ponudili Ukrajini finansijsku pomoć i navijali da se Litvanija "oslobodi" energetske zavisnosti, dok su zakonodavci u SAD u više navrata pokušavali da nametnu izvoz svoje energije, slabeći ruski gasni uticaj na američke partnere u Evropi. Borba za uticaj se sa ulica Kijeva prelila na Bugarsku, zemlju koju je bukvalno stvorila Rusija i koja je ostala bastion proruskog sentimenta u Evropskoj uniji, konstatuje novinar Forin polisija. Bugarska je – zahvaljujući geografskom položaju – ključni energetski igrač. Neke zemlje centralne i istočne Evrope koje imaju veću trgovinsku razmenu sa Rusijom, pa samim tim i veći stepen energetske zavisnosti – bile su mlake u svojoj podršci politici sankcija EU prema Rusiji. Težak deo za Brisel i Vašington je što treba da oslabi uticaj koji je Kremlj tradicionalno imao u Sofiji. Prethodna vlada Bojka Borisova, koja je pala 2013, planirala je da Bugarska sama razvija resurse prirodnog gasa zbog, tvrde mnogi bugarski zvaničnici, velikog pritiska Rusije. Keri je u četvrtak istakao nastavak "ruskog angažmana kroz finansijsku i drugu podršku u politici Bugarske". I zaista, Borisov je u četvrtak ponovio da je Bugarska zabranila istraživanja domaćih gasnih škriljaca. Evropska unija je, s druge strane, insistirala prošle godine da se Bugarska pridržava pravila konkurencije i blokira izgradnju "Južnog toka" kojim bi upravljala Rusija i kroz koji bi tekao ruski gas. Ipak, mnogi u Sofiji i dalje čeznu za projektom: s jedne strane, zbog istinskih strahova da bi ponovo moglo da bude nestašice gasa, poput one 2006. i 2009; s druge strane, i zbog uticaja ruskog kapitala od energije. "Postoje neke kompanije koje imaju koristi od monopola ruskog gasa i one guraju vladu u nepovoljan položaj kada je reč o gasu", kaže Julijan Popov, bivši bugarski ministar za životnu sredinu. Težnja Kerijeve posete bila je da nagovesti da će SAD pružiti podršku "tokom ovog ekonomskog i bezbednosnog izazova". Zapad, ipak, nema toliko opcija. "Iako pritiskamo Bugarsku da više 'ne leže u krevet' sa Rusijom, ipak nismo došli sa dobrim alternativnim planom", ističe Tim Borsma, ekspert za evropsku energiju na bruklinškom institutu. "Ruski uticaj na Bugarsku slabi, ali još uvek ima negativnu moć i sposobnost da destabilizuje zemlju", smatra bivši bugarski ambasador u Rusiji Ilijan Vasilev, koji je sada savetnik za energiju. Kako kaže, nije u pitanju samo energija: ako su Bugarska i region udaljeni od evropskog gasnog tržišta, "to će izazvati tektonske i dugotrajne geopolitičke posledice". To je baš ono što SAD, ruku pod ruku sa EU, pokušavaju da promene. Hokstajn, energetski izaslanik SAD, nada se da će se uskoro završiti poslednje dorade na planu za učvršćivanje energetskih opcija Bugarske i ostatka regiona. Sveukupno, to znači da će biti obezbeđena politička i finansijska podrška za konstruisanje novog toka koji bi međusobno povezao balkanske zemlje, poput Bugarske, Rumunije, Srbije i Hrvatske, ali i obezbedio alternativne izvore nabavke gasa. Keri je, inače, posebno razgovarao o izgledima za izgradnju novog ogranka koji bi povezao Bugarsku sa terminalom za tečni gas, koji se nalazi na grčkoj obali. Prema Hokstajnovim rečima, ideja je da se ruski gas ne istera sa tržišta, već da se Bugarskoj i njenim komšijama omogući izbor kako bi se poboljšala njihova bezbednost i učvrstile njihove ekonomije. Drugim rečima, ideja je da se uradi ono što je Rusija propustila da uradi izgradnjom "Južnog toka".

Pročitajte još: Ukrajina izmislila 52.000 ruskih vojnika sa 300 tenkova i 360 aviona i helikoptera na svojoj graniciPutinov novi plan: Ujedinjuje Južnu Osetiju sa Rusijom

"'Južni tok' je bio politički tok, koji bi Evropu i dalje činio zavisnom od jednog jedinog snabdevača", smatra Hokstajn. Ono što pokušavamo da uradimo, dodaje Hokstajn, jeste da napravimo funkcionalno tržište koji bi radilo po međunarodnim tržišnim normama i koji bi omogućilo konkurenciju. "To će uticati na mogućnost da se energija koristi kao političko oružje, ali će uticati i na cenu u regionu koju države u regionu plaćaju više nego u drugim delovima Evrope", kaže Hokstajn. Evropa je pokušavala da poboljša svoju energetsku infrastrukturu, pre svega zbog bolnih lekcija koje je naučila od Rusije, koja je pokušala da utiče na izolovane zemlje, sa malim izvorima pomoći. "To je uloga vlade – da identifikuje jaz između javnog dobra, nacionalne bezbednosti i uticaja tržišta", kaže Hokstajn. Baš zbog toga, dodaje energetski izaslanik, SAD i EU moraju da budu uključene u to. "Ako tržište ne može to samo da uradi – moramo da ga ohrabrimo", ističe Hokstajn. Izvor: RTS