Pravda

Za DŽordža Soroša su svi čuli i svi o njemu imaju svoje mišljenje. Ono je uglavnom negativno: najčešće ga ljudi mrze a da o njemu ništa i ne znaju. Za njega se vezuje sve negativno i loše. Bilo da ga se krivi za finansijske krize i kolapse na kojima zarađuje, bilo da ga se krivi za političke prevrate. Kratka biografija DŽordž Soroš je rođen 12. avgusta 1930. godine u Budimpešti, u porodici sekularnih mađarskih Jevreja, pod imenom Đerđ Švarc. Otac mu je bio advokat, dok mu je majka dolazila iz familije koja je držala dobrostojeću radnju za trgovinu svilom. Promeniili su prezime 1936. godine zbog porasta antisemitizma. Imao je nepunih 14 godina kada su nacisti okupirali Mađarsku, posle čega je jevrejskoj deci postalo zabranjeno da pohađaju škole a morali su i da se prijave i Jevrejskom veću. Kada mu je naređeno da odnese obaveštenja o deportaciji drugim Jevrejima, odbio je, i počeo da se skriva. Neko vreme ga je čuvao mađarski ministar poljoprivrede koji ga je predstavljao kao svoje kumče. 1945. godine Soroš je preživeo krvavu Budimpeštansku bitku između Vermahta i Crvene armije. Dve godine kasnije je emigrirao u Englesku i postao siromašni student Londonske škole ekonomije. Filozofiju mu je predavao Karl Poper. Neko vreme je radio kao železničar i konobar, a bavio se i prodajem raznih sitnica na obali i u suvenirskim radnjama. Bečelor diplomu iz filozofije na LŠE je stekao 1951. godine, a tri godine kasnije na istom fakultetu je i diplomirao. Sreća mu se osmehnula kada je poslao pisma generalnim direktorima svih trgovačkih banaka u Londonu; dobio je samo dva odgovora i počeo da radi u banci “Singer i Fridlander”, sa dna lestvice. 1956. godine se odselio u NJujork gde je radio kao arbitražni trgovac i analitičar. Planirao je da ostane pet godina, dovoljno da skupi pola miliona dolara, pa da se onda vrati u Englesku i nastavi da studira filozofiju. U to vreme je pod uticajem Poperovih ideja razvio teoriju refleksiviteta koja kaže da valuacija bilo kog tržišta proizvodi prociklični krug, ili moralan ili nemoralan, koji dalje utiče na tržište. U Americi je ostao mnogo duže, radeći kao potpredsednik jedne banke, ali nije bio previše srećan na tom poslu: želeo je da se nametne kao investitor kako bi refleksivitet učinio profitabilnim. 1967. godine mu se pružila upravo takva prilika, kada se zaposlio u jednom ofšor investicionom fondu, “Frst Engl Fands”. Tri godine kasnije osnovao je “Soroš Fand Manadžment” i postao njegov predsednik. 1973. godine je zbog novih regulatornih restrikcija koje su mu limitirale poslovanje, odlučio da se povuče sa pozicije iz investicionog fonda koji je vodio od 1967. godine, pa je osnovao sopstveni “Kvantum Fands” koji i dan-danas vodi. Prošle godine “Kvantum Fands” je napravio profit od 5,5 milijardi dolara čime je ponovo postao najuspešniji hedž fond u istoriji. Od svog osnivanja, ova institucija je napravila 40 milijardi. Trenutno, DŽordž Soroš se nalazi na korak od imenovanja za guvernera Nacionalne banke Ukrajine, što će biti prva takva pozicija u njegovoj karijeri. Koliko para ima Sredinom ove godine američki časopis “Forbs” izbacio je poslednju listu najbogatijih ljudi na svetu na kojoj se Soroš nalazi na izuzetno visokom 27. mestu. On je takođe prvi na spisku najbogatijih menadžera hedž fondova (u pitanju su investicioni fondovi za ograničen broj ulagača koji nude priliku za visoke zarade uz podjednako visoke rizike; recimo, investiraju u pozajmljeni novac), i sedmi najbogatiji Amerikanac od 400 koliko se na spisku nalazi. Procenjuje se da njegovo neto bogatstvo iznosi $23 milijarde. Za šta je optužen Optužbe su brojne. Soroš je poznat kao “čovek koji je srušio Banku Engleske“, kada se prvo tokom niza meseci nakupovao velikih količina funti, primetivši da se Ujedinjeno Kraljevstvo pod vrlo nepovoljim uslovima uključilo u evropski ERM (mehanizam novčane razmene), nakon čega je u septembru 1992. godine (događaj poznat kao Crna sreda) prodao odjednom 10 milijardi dolara u funtama i zaradio jednu milijardu. Ovo je dovelo do finansijske katastrofe, Britanija se povukla iz programa a funta je devalvirana. - Planirali smo da prodamo više od 10 milijardi. Zapravo, kada je Norman Lamont (ondašnji britanski ministar finansija) nešto pre devalvacije izjavio da planira da pozajmi skoro 15 milijardi dolara da bi odbranio svoju valutu, mi smo bili zabavljeni činjenicom da je to baš onoliko koliko smo hteli da prodamo – rekao je oktobra 1992. Soroš londonskom “Tajmsu”. Tokom azijske finansijske krize iz 1997. godine, malezijski premijer Mahatir bin Mohamad ga je optužio da svoje bogatstvo koristi da bi kaznio Asocijaciju nacija jugoistočne Azije jer su primili Mjanmar u svoje redove. “Jevrejin je izazvao strmoglav valuta”, rekao je on tada, i optužio Soroša da orkestrira kolapsom kao deo šire jevrejske zavere. Zanimljivo, devet godina kasnije se sastao sa Sorošem i praktično priznao da nije bio u pravu i da Soroš nije imao veze sa krizom. Soroš sam za sebe kaže da dugo igra ulogu “zavijajućeg vuka”. - Prvo sam to učinio u knjizi “Alhemija finansija” 1987, potom u “Krizi globalnog kapitalizma” 1998. i na kraju sa ovom knjigom – rekao je on misleći na “Novu paradigmu za finansijska tržišta iz 2008, kada je prognozirao da “supermehur” koji se nakupljao prethodnih 25 godina mora da eksplodira. Svoj uspeh da iz svake krize izađe punijih džepova opisuje na sledeći način: - Bogat sam samo zato što znam kada nisam u pravu. Praktično sam preživeo priznavajući sopstvene greške. Imao sam glavobolje zbog toga što sam u krivu. Kad si u krivu moraš ili da se boriš ili da pobegneš. Kada donesem odluku, glavobolja nestaje. Februara 2009. godine izjavio je da se svetski finansijski sistem dezintegrisao, da ne postoji nikakvo kratkoročno rešenje problema, da je stavljen na aparate za održavanje života, na kojima se i dalje nalazi, i da nema nikakvog znaka da je svet dotakao dno. Možda će vekovi pred nama odgovoriti na pitanje da li on samo prepoznaje znake koje drugi ne vide ili on sam izaziva krize. U međuvremenu imaćemo prilike da gledamo proliferaciju teorija zavere sa njim u vezi, poput one koju je u drugoj polovini poslednje decenije prošlog veka izneo malezijski predsednik vlade. Na primer, američki konzervativni televizijski voditelj Glen Bek optužio ga je da, da uz pomoć drugih ljudi, pokušava da dovede do kolapsa ekonomiju Sjedinjenih Država kako bi stvorio Novi svetski poredak. Neuspeli kandidat za šefa Bele kuće, Lindon LaRuš, optužuje ga da je vođa međunarodne trgovine narkoticima. Način na koji Soroš troši bogatstvo daje povoda za sve što se o njemu priča, iako on na površini ne radi ništa loše. Dakle: Za šta Soroš koristi svoj ogromno bogatstvo? Ukratko rečeno, DŽordž Soroš je između 1979. i 2011. godine za promociju ljudskih prava  poklonio osam milijardi američkih dolara. Primera radi, 2007. godine dao je 100 miliona dolara za internetizaciju regionalnih ruskih univerziteta i 50 miliona za program čiji je cilj iskorenjivanje ekstremnog siromaštva u Africi. Juna 2009. godine donirao je novac za pomoći centralnoevropskim i istočnoevropskim zemljama u njihovoj borbi protiv efekata ekonomske krize na siromašne. Soroš je takođe poznat je kao finansijer bezbrojnih pro- zapadnih pokreta, pre svega u Istočnoj i Srednjoj Evropi, putem “Fonda za otvoreno društvo” i “Soroš fondacije”, koji su uglavnom dovodili do “revolucija” koje su za posledicu imale otvaranje tih zemalja prema svetu, demokratizaciju, i ireverzibilni proces integracije u globalni politički, finansijski, ekonomski i kulturni sistem. Na površini, teško mu je bilo šta zameriti, i u njegovim humanitarnim aktivnostima ne postoji ništa intrinsično loše. O tome šta je ispod te površine i ima li nečega lošeg ili je zapravo i dalje sve u redu, zavisi od toga sa kim pričate. Ipak sa druge strane poznata je slika Soroša kao čoveka koji koristi novac da bi podrio politički sistem, srušio vlast i doveo ljude koji će biti slepi poslušnici Vašingtona i koji će primeniti neoliberalni ekonomski model kako bi međunarodni bankari i spekulanti mogli da pljačkaju prirodna i društvena bogatstva tih naroda i država. Jedno objašnjenje njegove megalomanske želje da promeni svet ako zanemarimo onaj koji je ljudima najzanimljiviji iako ne može da se dokaže: svetska dominacija i pljačka) mogla bi da budu ljudska prava i demokratizacija, dok su ekonomske okolnosti u kojima će ljudi nakon toga živeti njemu sporedna stvar. Otvoreno društvo za koje se zalaže i čiju izgradnju širom planete plaća predstavlja plan u kome su vlasti po merilima i naholjenjima Zapada tolerantne, politički mehanizmi u skladu sa onima na Zapadu.

Pročitajte još:Ekstremna desnica u Nemačkoj značajno raste!

Voli drastično mlađe žene, traži centralizaciju EU, novu ekonomsku Vladu i borbu protiv nacionalizma Soroš se čak dva puta razvodio a ženio tri puta. Prva žena mu je bila Nemica (ne-Jevrejka) koja je tokom rata ostala siroče i koju su Soroševi roditelji obožavali. Druga žena mu je bila Suzan Veber, a treća Tamiko Bolton. Ove dve poslednje su mnogo mlađe od njega. Sa prve dve ima decu, sveukupno petoro. Oktobra 2011. godine Soroš je pozvao lidere Evrozone da oforme snažnu ekonomsku vladu Evrope koristeći federativne alate kao što su zajednička blagajna, zajednički fiskalni nadzor, itd, i ukazao na pogubnost nacionalističkih rešenja za ekonomsku krizu. Što se tiče Kine, Soroš kaže da nakon što je Kina porasla gledajući samo svoje interese, mora napokon početi da se gleda i interese drugih zemalja (ovo se inače uklapa u generalnu prognozu koja kaže da kada bi sada kineski ekonomski mehur eksplodirao, u samoj se Kini to skoro i ne bi osetilo dok bi čitav ostatak sveta ispaštao). On takođe smatra da ne samo da je kineska ekonomija danas življa od američke, nego Kina ima i funkcionalniju vladu od Amerike. Soroš je priznao da je koristio marihuanu, ali da to godinama nije praktikovao. Daje znatne sume novca organizacijama koje se bore za njenu legalizaciju i dekriminalizaciju. Smatra da je ona manje štetna od svih drugih (pretpostavljamo da misli i na alkohol) i da izaziva manju zavisnost, ali ne podržava da je koriste deca i studenti. Podstrekavao svoju majku da izvrši samoubistvo Soroš je proklamovani ateista. Priznao je 1994. godine da je svojoj bolesnoj majci (inače članici udruženja koje se bori za pravo na smrt, odnosno za pravo lekara da osobama koje to žele pomognu da se ubiju) ponudio pomoć u njenom izvršenju samoubistva. Izvor: Telegraf.rs