Pravda

NJegova i dalje venčana supruga i on digli su ruke od braka posle mnogobrojnih uspona i padova sa kojima su se suočavali. „Ručnu” je povukao Nenad kojem je centar za socijalni rad na kraju dodelio starateljstvo nad detetom. – Ni za šta na svetu je ne bih ostavio. Kad pređem prag, zaboravim na nervozu i postajem onaj tata kojem ništa nije teško: ni da skuva, ni da počisti, ni da uči sa detetom. Druga je stvar to što živimo teško. Od kada sam pre dve godine podneo zahtev za razvod, taj spor još nije okončan. Zbog toga ne možemo da ostvarimo pravo na dečji dodatak, niti da dobijemo subvenciju za plaćanje komunalnih računa. To bi nam značilo jer sam pre godinu dana ostao i bez posla, proglašen sam tehnološkim viškom – ističe samohrani tata iz centra Beograda. Dosad su „preživeli” zahvaljujući novcu od otpremnine, a ponekad im pomogne i Nenadova majka. Sve izdatke sveli su na minimum, ali sada već postaje „gusto”. – Srećom imamo krov nad glavom, stan sam nasledio od bake. Da bih imao za račune, što pre moram da se zaposlim. Već mesecima tragam, idem na razgovore i – ništa. Izgleda da je poslodavcima najveći problem to što sam samohrani roditelj – zaključuje Nenad. Nedaće samohranih očeva iste su kao i one koje muče majke dok same podižu decu. Sem nezaposlenosti, problema zbog neplaćanja alimentacije i sporog rešavanja sudskih postupaka, samohrani roditelji, a posebno očevi, katkad se susreću i sa diskriminacijom, pa čak i od države. Jer, otac kao roditelj čak se i ne pominje u Porodičnom zakonu gde se isključivo govori o zaštiti majke i deteta, ne i oca! Ne postoje precizni podaci koliko u Srbiji ima samohranih roditelja, pa ni očeva. Poznato je samo da njihov broj raste. Nezvanično, oko 90.000 mališana ne viđaju jednog od roditelja, a najčešće su to tate. Budući da otprilike dve trećine njih ne plaćaju alimentaciju (oko sto evra mesečno), to samo znači da oko 60.000 najmlađih u Srbiji ne dobijaju nikakvu naknadu. U Ministarstvu rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja podsećaju da se problemi samohranih roditelja najčešće vrte oko novca, ali i organizacije poslova oko deteta. Jer, roditelj koji nije staratelj svašta je spreman da uradi da bi izbegao roditeljske obaveze – seli se ili krije, čak i prepisuju imovinu na nekog trećeg kako bi prikazao da nema ni za sebe, a kamoli za dete. – U sistemu socijalne zaštite samohrani roditelji ostvaruju pravo na novčanu socijalnu pomoć i dečji dodatak. U predškolskom vaspitanju i obrazovanju zaposleni imaju pravo na apsolutni prioritet u obezbeđivanju mesta za dete u predškolskoj ustanovi, plaćaju regresiranu cenu smeštaja… Samohrani roditelj maloletne dece ne može biti radno angažovan u drugoj i trećoj smeni. I lokalne zajednice često obezbeđuju da ovi roditelji pod povoljnijim uslovima ostvaruju pravo na regresiranje prevoza, ishrane u školi, plaćanje komunalnih usluga – nabrajaju u ministarstvu.

Pročitajte još:(FOTO 18+) Zamenica ministra policije Ukrajine – bez gaćica!

U Udruženju samohranih roditelja Srbije napominju da se broj samohranih očeva drastično povećava. Od oko 750 članova čak 248 su samohrani očevi. – To nam govori samo da moramo da skinemo povez sa očiju i priznamo da je sve veći broj majki koje ostavljaju svoju decu, koje su nasilnice prema mališanima i suprugu, protiv kojih se vode krivični postupci, kako za neplaćanje alimentacije tako i za nasilje nad decom i muževima. A što se tiče životnih problema samohranih očeva, oni se ne razlikuju od onih koji more i majke, s tom razlikom što očevi nisu uvek spremni da preuzmu i ženski deo poslova, pa se malo teže privikavaju na novu ulogu – ističe Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja. U Udruženju „Tata”, u kojem se okupljaju očevi, ali i majke, razvedeni i rastavljeni iz jednoroditeljskih porodica ističu da sa ovakvim sistemom socijalne zaštite od države ne očekuju – ništa. – Srbija nema čak ni kategorizaciju porodica i roditelja. Nadležno ministarstvo već deceniju obećava da će to sprovesti na isti način na koji se to radi u većini razvijenih zemalja. Samim tim kod nas ne postoji precizna evidencija o broju samohranih roditelja, niti definicija termina „samohrani” roditelj, otac ili majka. Nemamo ni zakonom uređene definicije jednoroditeljske porodice – upozorava Dejan Višekruna, iz udruženja „Tata”, kojem se od februara 2012. do prošlog leta za pomoć obratilo više od 3.500 građana, najčešće zbog procesa razvoda, pružanja psihološko-socijalne i pravne podrške, treninga za razvedeni način života… Bez jednog roditelja otežan razvoj deteta Nedostatak jednog roditelja odražava se na razvoj deteta, zato što očevi i majke imaju različite uloge u vaspitanju. Odsutnost iz života i te kako ostavlja posledice na dete, pa ono onda nema adekvatan model po kojem se muškarci ili žene ponašaju. Ovaj nedostatak se može neutralisati, smatra psiholog Sanja Perković Goga, ukoliko u široj porodici ili okruženju postoje ljudi koji dete vole i spremni su da se uključe u vaspitanje. „Dečaci koji odrastaju samo sa majkama nemaju uzore u drugim muškarcima sa kojima bi se mogli poistovetiti, a to može dovesti do problema u samopouzdanju. Devojčice bez muškog modela u porodici često imaju nerealne predstave o muškarcima, a kako nemaju iskustva u komunikaciji sa realnim muškarcima, sklone su da ih idealizuju ili demonizuju. Ranije stupaju i u seksualne odnose i imaju takođe manje samopouzdanja”, nabraja psiholog Sanja Perković Goga. Izvor: Politika (Marija Brakočević)