Pravda

U prvim danima nakon tragedije, jermenski predsednik Serž Sarkisijan nije mogao da drži situaciju pod kontrolom. Opozicija ga je optužila da deluje po diktatu Kremlja. Na primer, pisac Levon Javakhijan je novinarima rezignirano izjavio: „Mi smo pod čizmom Rusa.“ Sargsijan je odmah optužen da se ponaša slično bivšem predsedniku Ukrajine Janukoviču u danima kada je tamo započeo Majdan. Štaviše, pro-zapadne društvene snage Jermeniji su navele da je Sargsijan otišao dalje od Janukoviča, uključivši zemlju u Evroazijsku uniju, čime je negirao pripadnost Jermenije Evropi. Porodica Avetisjan koja je izmasakrirana u Gimriju je već počela da se poredi sa kijevskom „nebeskom stotinom“, a protesti u Jerevanu i Gimriju sa ukrajinskim Majdanom. Mediji i opozicija su počeli da koriste termin „jermensko proleće“. Opozicija je ponavljala da Moskva i dalje smatra Jermeniju svojom predstražom. Govori se da se Rusija kladi na moćne elite zemlje, bez zadiranja u brige samog društva, i da ne radi sa opozicijom, sa kojom američke diplomate u međuvremenu provode dosta vremena. Oslanjanje na klanove u zemlji je uobičajena praksa spoljne politike Kremlja. Ona je vrlo uspešna u odnosu na ruske severnokavkaske republike, ali u okviru ruske države je mnogo lakše primeniti ovaj koncept. U nezavisnim državama, Moskva mora da se takmiči sa drugim svetskim centrima. Kremlj poklanja pažnju vlastima i zaboravlja na brigu o ljudima, za koje Zapad stvara brojne nevladine organizacije. Ali ukrajinsko iskustvo je pokazalo da vlasti mogu da budu proterane iz zemlje za kratko vreme, za razliku od stanovništva. Osnova ovog nezadovoljstva leži u samim vlastima u Jermeniji. To je najsiromašnija zemlja na južnom Kavkazu.Prema zvaničnim podacima, 35% stanovništva živi ispod linije siromaštva. Prema podacima Svetske banke, životni standard u Jermeniji je uporediv sa onim u Avganistanu, Kirgistanu, Mongoliji i Bangladešu. Krajem prošle godine, američka organizacija «CATO» je objavila izveštaj o siromaštvu u svetu, prema kojem je Jermenija ušla u deset najsiromašnijih zemlja. Nezaposlenost u zemlji je na visokom nivou – gotovo 18% od aktivnog stanovništva ne radi, prema zvaničnim podacima. Cinici bi rekli da Zapad, u procesu sprovođenja svojih planova u regionu, sa tako siromašnim ljudima može da uradi šta god hoće. Eksperti u Moskvi i Jerevanu razmišljaju o tome kako mogu da isprave ovo stanje. Oni govore o dokazanim metodama rada sa zajednicom kroz NVO. Ali ruske vlasti imaju adut jači od nevladinih organizacija – više od milion Jermena živi u Rusiji. Zahvaljujući njihovim doznakama, mnogi rođaci i prijatelji mogu da prežive kod kuće. Oni su već mogli da postanu izvor pro-ruskog uticaja, ali Moskva ne žuri da iskoristi ovu rezervu. Neki eksperti smatraju da ruske vlasti nemaju dovoljno znanja o jugu Kavkaza. Potrebne su ozbiljne analitičke strukture, u vidu institucija koje bi imale potpunu informaciju o procesima na nestabilnom Kavkazu. One bi trebalo da prouče i socijalno-ekonomsku situaciju u regionu, da znaju koje su karakteristike života u Gimriju. Moskva treba jasno, u brojkama, da razume koliko Jermeniju košta neizmireni sukob u Karabahu, dok je Baku spreman da investira u razvoj tih teritorija, sa značajnim političkim posledicama. Ako bi ruske vlasti imale potpunu informaciju o životima ljudi u Gruziji, Jermeniji i Azerbejdžanu, a ne samo o raspoloženju vladajućih elita, onda bi se političke odluke donosile na vreme i na kompetentan način. Sa kretanjem zamajca sukoba u Ukrajini, Rusija ne sme dopustiti novu krizu na južnom Kavkazu. Ovaj put, sve se već desilo Ključno je da jermensko-ruski odnosi i, shodno tome, i Evroazijska unija, nisu danas u opasnosti. Ali lekcija Gimrija je veoma okrutna i opasna. To je signal u Moskvi da preispita svoju južnokavkasku politiku.

Pročitajte još:RAT ZAROBLJENICIMA: Ukrajinci prikazali zarobljenika koji je „krenuo u rat protiv Amerikanaca“

Izvor: Evroazija info