Pravda

„Za nas je vrlo važno da se ta presuda donese i ja sam siguran da mi taj spor ne možemo da izgubimo i da Srbija neće biti optužena za ono što je Hrvatska teretila od kad je 1999. godine podnela tužbu”, rekao je LJajić za RTS. Prema njegovom mišljenju, sa stanovišta srpskih interesa ovaj sudski spor nije najgora solucija koja je mogla da joj se dogodi, iako je podigao tenzije u odnosima između dve države. „Ako nije moglo da se postigne rešenje dogovorom dve strane onda je ovo dobar puta za Srbiju, da jedna međunarodna nezavisna sudska instanca da svoju procenu i odluku i presudu. Siguran sam da će Srbija od toga imati više koristi nego štete”, rekao je LJajić. On je istakao da je bilo zločina i na jednoj i na drugoj strani i da niko to ne treba da spori, ali da misli da će sud doneti odluku da nije bilo genocida. LJajić je naveo da će se presudom u formalno pravnom smislu zaokružiti jedna epoha u odnosima Srbije i Hrvatske, ali da se suštinski tu neće ništa bitnije promeniti, kakva god presuda da bude, jer će i jedna i druga strana imati svoju interpretaciju o onome što se dešavalo tih ratnih godina. Glavna rasprava po uzajamnim tužbama Hrvatske i Srbije za genocid pred Međunarodnim sudom pravde počela je 3. marta prošle godine, posle više razmena pisanih podnesaka. Hrvatska je tužbu protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, a Srbija je u januaru 2010. sudu predala kontratužbu. Međunarodni sud pravde se u novembru 2008. oglasio nadležnim za tužbu Hrvatske protiv Srbije, posle rasprave u kojoj je srpski pravni tim tu nadležnost osporavao. U tužbi protiv Srbije, Hrvatska tvrdi da je zvanični Beograd odgovoran za „etničko čišćenje” hrvatskih građana kao „oblik genocida” zato što je „direktno kontrolisao aktivnosti svojih oružanih snaga, obaveštajnih agenata i raznih paravojnih odreda koji su počinili zločine na teritoriji Hrvatske, u regionu Knina, istočne i zapadne Slavonije i Dalmacije”. Veliki broj građana Hrvatske je, navodi se u tužbi, prognan, ubijen, mučen ili nezakonito zatvoren, a uništeno je i mnogo imovine. U prvoj verziji tužbe, Hrvatska je SRJ krivila i za egzodus Srba tokom i posle operacije Oluja u avgustu 1995, ali je taj navod kasnije povukla. Zvanični Zagreb je tužbom zatražio da Međunarodni sud pravde proglasi Srbiju krivom za kršenje Konvencije o genocidu i naloži joj da kazni sve počinioce i Hrvatskoj vrati kulturna dobra i plati joj ratnu štetu u iznosu koji bi utvrdio sud.

Pročitajte još:KOLONIZACIJA: Britanska kraljica stavila šapu na Trepču

U kontratužbi, Srbija tvrdi da su hrvatske vlasti počinile genocid tokom operacije Oluja, u nameri da potpuno ili delimično unište krajiške Srbe kao etničku grupu. Genocid je, kako se navodi u kontra-tužbi Srbije, počinjen ubistvima i nanošenjem ozbiljnih fizičkih i psihičkih povreda pripadnicima srpske zajednice, te hotimičnim stavljanjem Srba kao nacionalne grupe u situaciju smišljenu na njeno delimično fizičko uništenje. Alternativno, Srbija je od suda zatražila da Hrvatsku proglasi odgovornom za zaveru za počinjenje genocida ili za to što je propustila i propušta da genocid spreči i kazni. Izvor: Tanjug