Pravda

Ranije je predsednik upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler izjavio da je gasovod "Turski tok" o čijoj su se izgradnji Moskva i Ankara dogovorile u decembru 2014. godine "jedina maršruta za buduće isporuke 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa, koji sad u tranzitu ide preko Ukrajine". O tome da li je Evropa spremna za novu stvarnost i da li se ostvaruje strategija Turske vezana za pretvaranje u regionalni gasni hab, govore turski eksperti. Direktor istraživačkog centra Turskog energetskog fonda (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Fatih DŽemil Ozbugdaj (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) smatra da Evropa u nastalim uslovima nema alternativu osim da čeka. S tačke gledišta stvaranja tehničke infrastrukture trenutno prioritet predstavlja dopremanje gasa iz Rusije u Tursku, tačnije do tursko-grčke granice. I mislim da će s početkom realizacije projekta Evropa prirodno početi da se priprema za dalji transport gasa u Evropu. Zato što je postalo očigledno da se već danas, kako u Rusiji, tako i u Turskoj povećala politička podrška ovog projekta. I imajući u vidu potrebe Evrope za gasom može se reći da na ovaj ili onaj način ruski gas dospeva u Evropu preko teritorije Turske. Pravna infrastruktura postoji. Što se tiče tehničke infrastrukture, mislim da će s početkom realizacije projekta u Evropi početi odgovarajući pripremni radovi. Prošle nedelje je predsednik upravnog odbora "Gasproma" Aleksej Miler izjavio da gasovod "Turski tok", o čijoj izgradnji su se Moskva i Ankara dogovorile u decembru 2014. godine „predstavlja jedinu maršrutu za buduće isporuke od 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa, koji sad u tranzitu prolazi preko Ukrajine. Odnosno, Ukrajina može da izgubi svoj značaj kao zemlja za tranzit energenata.

Pročitajte još:Lazanski: Novinari, tražite istinu, ali bez stranih para!

U narednih 30 godina najmanje 25% potreba Evrope za energijom zadovoljavaće se zahvaljujući gasu, smatraju stručnjaci. Rusija isporučuje najviše gasa Evropi, više od Norveške, Alžira, Nigerije i Katara. I ona ne namerava da napusti evropsko tržište. Premda Tursku neki plaše da može biti pritešnjena između Evrope i Rusije, direktor istraživačkog centra Turskog energetskog fonda (Türkiye Enerji Vakfı (TENVA) Araştırma merkezi direktörü) Fatih DŽemil Ozbugdaj (Dr. Fatih Cemil Özbuğday) je uveren da to neće uplašiti tursko rukovodstvo. Ako se pogleda spoljna politika Turske može se primetiti da je ona aktivan igrač koji pokušava da vodi svoju igru. To se može primetiti i na osnovu činjenice da Turska često ostaje usamljena u regionu. Ona je trenutno ostala sama na Bliskom istoku, u Africi, i na primer, u vezi s pitanjem odnosa prema Egiptu. I to je pre svega vezano za želju Turske da postane "tvorac igre". Zato kad Turska već igra ovakve igre u spoljnoj politici, ne mislim da će ostati pritešnjena između Rusije i EU. Trenutno Turska želi da vodi svoju igru, posebno u energetskoj politici, ona želi da postane regionalni centar za trgovinu gasom i da zauzme svoje mesto u sistemu tranzita energenata. Zato ne mislim da će nastala situacija stvoriti Turskoj probleme ili da može da dovede do njene stešnjenosti. Naprotiv, trenutna situacija se potpuno uklapa u sadašnju spoljnu politiku Turske i ide joj u prilog. "Za Rusiju je projekat "Južni tok" imao veliki značaj i na njemu se ozbiljno radilo", istakao je ove nedelje premijer Rusije Dmitrij Medvedev. Kako je istakao ruski premijer, odluka Moskve o odustajanju od projekta "Južni tok" nije bila politička i emocionalna, već isključivo pravna. Medvedev je objasnio da pokušaji Rusije da započne rad na ovom projektu nisu urodili plodom. "Bili smo primorani da napustimo projekat. To je tužno, ali se život nastavlja, postoji čitav niz drugih ideja. Spremni smo na saradnju, ali pod uslovima o kojima možemo da se dogovorimo", istakao je šef ruske vlade. To znači da pregovori o novim maršrutama ka Evropi nisu u dalekoj budućnosti. Izvor: Glas Rusije