Pravda

Piše: Joška Fišer Priča se da je kriza evra okončana. Spokoj se vratio na finansijska tržišta usred čvrstih garancija vlasti EU, naročito Evropske centralne banke, da će monetarna unija biti sačuvana. Ali ekonomije u južnoj Evropi i dalje su u depresiji, a evrozona kao celina pati zbog stagnacije, deflatornog pritiska i, kada je reč o zemljama koje su pogođene krizom, zbog konstantno visoke stope nezaposlenosti. S obzirom na očitu nesposobnost vlasti EU da iskorene boljku, mnoge države članice gube strpljenje kada je o merama štednje reč. Zapravo, neke zemlje se suočavaju s političkim previranjem. Kada dođe do previranja, velika je verovatnoća da će ga, kao što je bio slučaj i sa krizom evra, pokrenuti Grčka. Postoji opasnost da će Siriza, ekstremno levičarska socijalistička partija, doći na vlast. Da bi pobedila, Siriza mora ili da obmanjuje birače kada je reč o njenim opcijama ili da insistira na tome da će ponovo pregovarati o uslovima otplate duga, koje je Grčkoj nametnula takozvana Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF), dok istovremeno teži unilateralnom delovanju ukoliko pregovori propadnu. Ali bilo kakvo ponovno pregovaranje nakon pobede Sirize bi nesumnjivo pokrenulo političku lavinu u južnim delovima EU, što bi poništilo mere štednje i ponovo pobudilo krizu evrozone. Naravno, sama Grčka je isuviše mala da bi njeni problemi predstavljali bilo kakvu ozbiljnu opasnost po evrozonu. Ali izborni rezultati u Atini mogli bi da uzrokuju paniku na finansijskim tržištima i uzrokuju krizu koja bi mogla da preti da se prelije na Italiju, treću najveću ekonomiju u evrozoni, i, uz blago zakašnjenje na Francusku, koja je druga po veličini. I nagoveštaji u Italiji ukazuju na nadolazeću oluju, koja neće samo da zahvati mere štednje, već postepeno i sam evro. A pošto oluja pogodi Italiju, Francuska bi mogla da bude sledeća. Sukob zbog mera štednji postao je politički eksplozivan jer postaje konflikt između Nemačke i Italije i, još gore, između Nemačke i Francuske, tandem koji je šest decenija vodio evropske integracije. A to se dešava u vreme kada se antievropske, nacionalističke snage instaliraju u nemačke nacionalne i državne parlamente, kao i na ulicama, čime se kancelarki Angeli Merkel znatno smanjuje prostor za manevar. Borba između zagovornika i protivnika mera štednji zato preti da dovede do rascepa ne samo evrozone već i EU kao celine. Kriza u evrozoni i odbijanje da se oproba bilo kakav evropski pristup oživljavanju rasta doprineli su, mada ne isključivo, ali znatno, do preporoda nacionalizma u EU. Snaga ove političke tendencije došla je do punog izražaja u maju 2014, kada su antievropski populisti postigli dobre rezultate na izborima za Evropski parlament. Nacionalistički trend od tada uzima maha. Na jednom nivou to izgleda bizarno. Naposletku, nijedan od problema s kojim se Evropa suočava ili s kojima će se suočavati ne može se rešiti lakše izolovano i na nacionalnom nivou nego u okvirima EU i kroz okvire nadnacionalne političke zajednice. Zapravo, nacionalistička ksenofobija naročito je apsurdna u pogledu demografskih činjenica - Evropi koja stari hitno je potrebno više imigranata, a ne manje. Takođe je upečatljivo koliko je Evropa neznatno bila šokirana zbog podrške koju su stari i novi nacionalisti EU dobili od Rusije; na primer, Vlada predsednika Vladimira Putina je pomogla finansiranje francuskog Nacionalnog fronta preko zajma u vrednosti od više miliona evra koji je dala ruska banka. Očito, autoritarne vrednosti i nacionalistički pogledi na svet (zajedno s jakom dozom antiamerikanizma) stvaraju veze koje obavezuju. Nije preterano reći da EU i na unutrašnjem i na spoljnom planu preti reakcionarni nacionalizam, zbog čega će sledeća kriza evra biti u formi političke krize. Zašto su onda vlasti u Berlinu, Briselu i drugim prestonicama EU još uvek ne rade ništa na tome da promene svoju politiku, koja je prilično očigledno pogoršala situaciju? Sagledavanje EU od spolja je poput posmatranja sudara vozova na usporenom snimku, i to na stanici. A tu je onda i Ujedinjeno Kraljevstvo, koje se konstantno približava i to očito odlučno „Bregzitu“ (izlasku iz EU). Ta opasnost dolazi posle 2015; međutim, ona je važna komponenta celokupne slike predstojeće krize u EU. Bez obzira na to da li će se Ujedinjeno Kraljevstvo na kraju politički odvojiti od kontinenta, predstojeća godina će biti prekretnica za Evropu.

Pročitajte još:Evropa je ubila Hrista, Srbija je ne sme pratiti u ubijanju Muhameda!Francuska, Belgija i Nemačka postaju bure baruta!Ramzan Kadirov, lider koji je prerastao Čečeniju

Izvor: Danas