Pravda

Saradnja Kine i Rusije samo se ubrzala u protekloj godini u kontekstu zahlađenja odnosa između SAD, Evrope i RF zbog sukoba u Ukrajini. Da treba zajedno raditi u oblasti pruga velikih brzina, Moskva i Peking su se saglasili još prošle godine. U oktobru je potpisan memorandum između Ministarstva transporta RF i ruskih železnica, s jedne strane, i Državnog komiteta za nacionalni razvoj Kine i korporacije „Kineske železnice“, s druge strane. Cilj ovog dokumenta je izrada projekta Evroazijskog brzog transportnog koridora Moskva-Peking preko Kazahstana, koji bi uključivao brzu magistralu Moskva-Kazanj. Ukupna dužina pruge biće preko 7 hiljada kilometara, a vreme putovanja - samo dva dana. Ovaj put bi trebalo da postane novi „put svile“. Na teritoriji Rusije, ona će povezati njen centar, Povolžje i Uralski ekonomski region, a zatim štafetu preuzima Kazahstan. Treća deonica puta prelaziće iz zapadnog dela teritorije Kine na severnu - kroz Urumči pa do Pekinga. U novembru je prvi potpredsednik ruske železnice, Aleksandar Mišarin, rekao da će izgradnja novog „puta svile“ trajati od 8 do 10 godina. U pogledu obima i vrednosti, železnička pruga velike brzine Moskva-Peking biće uporediva sa izgradnjom Sueckog kanala. Kanal je imao neposredan i nemerljiv uticaj na celokupnu svetsku trgovinu jer je omogućio obilazak celog sveta u rekordnom roku. Partnerstvo između Rusije i Kine na izgradnji novog „puta svile“ po značaju je u istom redu sa istorijskim ugovorom o isporukama Gasproma 30 milijardi kubnih metara gasa godišnje Kini na 400 milijardi dolara, koji je potpisan u maju 2014. godine. U posebno važne zaključene sporazume takođe spada i razmena rublje i juana od 150 milijardi juana, odnosno 24 milijarde dolara, kao i potpisivanje ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja. Nije samo kineska država spremna da ulaže novac u ruske projekte (za razliku od Zapada, koji se muči sa stagnacijom). Promenio se i odnos same Rusije prema kineskim investitorima. Najupadljiviji primer je dopuštanje Kinezima da kao akcionari učestvuju u Vankorskom projekatu. „To je presedan u istoriji. Kinezima smo dali udeo u projektu u kojem nije potrebno ulaganje, za koji nisu potrebne nove tehnologije. Kinezima dajemo ono što nikada nismo davali Evropljanima i Amerikancima. Mi ih nikada nismo puštali u gotove projekte, davali smo im imovinu samo po principu razmene: ako želite da dobijete nešto od nas, morate i vi nešto da date. Od Kineza ne tražimo ništa. To je najvažniji rezultat politike zapadnih sankcija. Mi se približavamo Kini, sviđalo se to nekome ili ne“, - kaže direktor nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov. U isti niz spada i promena odnosa Rusije prema želji kineskih automobilskih korporacija da na njenoj teritoriji izgrade fabrike. Kineski automobili su apriori cenovni konkurenti AvtoVAZ-a, zato ih na najvišem nivou nisu baš želeli, dok su evropskim i američkim s lakoćom davali podsticaje za izgradnju fabrika u Rusiji. Sada je nekoliko kineskih proizvođača najavilo izgradnju svojih postrojenja u Rusiji, i njihove investicije su dobrodošle. U početku, Rusija je počela da razvija železnički saobraćaj velikih brzina takođe u partnerstvu sa evropskim zemljama. Tamo su kupuovani brzi vozovi - zbog nedostatka sopstvenog razvoja i tehnologije. Upravo je „Sapsan“ napravio za Rusiju nemački Simens, sa kojim Moskva ima dugu tradiciju poslovnih odnosa. Ostali vozovi „Alergo“ kupljeni su od italijanskog Alstoma. Moskva je imala planove o lokalizaciji proizvodnje „Sapsana“ u Rusiji po nemačkoj tehnologiji, međutim do toga nikada nije došlo. Sada je očigledno da se saradnja u oblasti brzog saobraćaja prbacuje sa evropskog na kineski pravac. Sam Zapad svojim postupcima doprinosi ovom zbližavanju. Evropljani, naravno, već odavno razvijaju brze pruge, i oni su u tome veoma moćni. Međutim, Kina je uspela da uhvati korak sa njima. Peking, kao što je poznato, veoma brzo uči. Tehnologije i znanja iz oblasti železnica Kinezi su stekli na osnovu upravo tih evropskih i japanskih dostignuća. U tehnološkom smislu, organizacija brzih pruga posledica je sporazuma o predaji tehnologije Kini dokazanih stranih proizvođača, kao što su „Bombardje“, „Alstom“ i „Kavasaki“. Usvajanjem stranih tehnologija, Kina aktivno stvara osnove za sopstveni razvoj. Primer takvog razvoja su vozovi serije CRH-380A, vozovi napravljeni u Kini koji dostižu brzine i preko 350km/č. Od 2010. godine, oni se aktivno koriste. Što se tiče tehnologije u oblasti izgradnje železnica, Kinezi su sada daleko iskoračili, naglašava prvi potpredsednik Ruskog saveza inženjera Ivan Andrijevski. Na primer, od 1. januara 2004. godine u zemlji funkcioniše komercijalna železnička linija na magnetnoj levitaciji, za koju je utrošeno 10 milijardi dolara. „Ako Kinezi izgrade u Rusiji barem jednu prugu, makar do Habarovska ili Vladivostoka, oni imaju šansu da pobede konkurente iz Nemačke, čija tehnologija takođe zaostaje za kineskom, koja se, opet, zasniva na naprednijoj francuskoj i japanskoj“ - primećuje Georgij Vašćenko iz IR „Fridom Finans“. Ako se u Evropi bum izgradnje brzih pruga desio ranih 90-ih godina HH veka, u Kini se on dešava s početkom HHI veka. Međutim, u Evropi se nove linije gotovo ne grade, a Kina ne samo da ne prestaje sa izgradnjom već izlazi i na međunarodno tržište (u Meksiku, na primer). Razvijene zemlje sada rade uglavnom na povećanju brzine. A za Kinu je karakterična činjenica da povećava brzinu železničkog saobraćaja istovremeno sa daljim razvojem železničke mreže. Samo od 2010-2012. godine, na razvoj železničke infrastrukture u Kini je izdvojeno oko 355 milijardi dolara, i zemlja nastavlja da ulaže stotine milijardi dolara. Prema stanju iz 2012. godine, dužina kineskih brzih pruga bila je više od 9300km. „Kina poseduje najveću svetsku mrežu brzih i veoma brzih pruga, stoga ima šta da nam ponudi u smislu tehnologije“, - kaže Andrej Andrijevski. U prvom redu, Rusija može da realizuje s Kinezima u prošlosti neostvarene projekate o lokalizaciji brzih vozova u Rusiji. Istina, za to su potrebni vreme i dodatna sredstva, koja su danas ionako ograničena, kaže stručnjak. Kina ne samo da ume i hoće da radi sa Rusijom u oblasti pruga velikih brzina, nego čak može da ponudi jeftinije rešenje ovog velikog infrastrukturnog projekta. Ako projekat novog „puta svile“ iz Moskve u Kinu bude realizovan po kineskoj tehnologiji, tada će njegova početna cena biti 230 milijardi dolara, u protivnom će se povećati za više od 100 milijardi dolara - do 350 milijardi, proračunali su kineski stručnjaci. Ako u svetu cena pruga velike brzine stoji 50 miliona dolara za 1km, onda je u Kini, koja gradi svojom jeftinijom tehnologijom, 33 miliona dolara za 1km (bez dodatnih troškova za izgradnju cele trase u subpolarnoj klimatskoj zoni). Rusiji će dobro doći ne samo kineska tehnologija, već i njihove finansije. Projekat izgradnje prve pruge velike brzine u Rusiji napreduje veoma teško, godinama je razmotran, ali nije prihvaćen. I tih 150 milijardi rubalja iz Fonda nacionalnog blagostanja, koje su u početku odvojene za izgradnju brzih pruga i dalje su pod znakom pitanja. Kina takođe može da obezbedi kredite za izgradnju železnice, koja bi povezala Rusiju sa njom, ako, naravno, budemo koristili kinesku tehnologiju, kaže Andrijevski.

Pročitajte još:(UZNEMIRUJUĆI VIDEO) Zločini koje su počinili Porošenko i njegovi nacisti

Jedina specifičnost, koja se mora uzeti u obzir je širina koloseka: u Rusiji je ona 1.520mm, dok je u Kini - 1.435mm. Ovo pitanje će morati da se reši u predprojektnoj fazi, u suprotnom vozovi će morati da menjaju točkove, što je za saobraćaj velike brzine prilično neobično, kaže Andrijevski. „Takav projekat velikih razmera će biti realizovan samo zajedničkim naporima Rusije, Kine i Kazahstana, kroz koji će takođe prolaziti linija. Pronaći prihvatljiv oblik podele troškova i prihoda - moguće je prilično brzo. Nije neophodno da svaka strana u postupak donese punu „tašnu“, doprinos može biti i u obliku ispunjavanja određenih zadataka države - učešće u izvođenju radova na svojoj teritoriji, obezbeđivanje neophodnih materijalnih resursa za projekat drugim zemljama“, - kaže vodeći stručnjak „Finam Menadžmenta“ Dmitrij Baranov. Stoga će, čak i trenutno složena situacija u ruskoj ekonomiji teško sprečiti ovaj projekat, uveren je on. Pored toga, njegova realizacija neće početi sutra, ali je vreme za akumulaciju sredstava. Izvor: Fakti.org