Pravda

Komentarišući ove najave premijera, Vuletić objašnjava, da je reč o gasovodu koji bi se gradio u dužini od 70 do 80 kilometara. Cevi gasovoda mogle bi iz Rumunije da izađu kod Arada, u zapadnoj Rumuniji (delom u rumunskom Banatu), a u Srbiju da uđu kod Kikinde. – Ovaj gasovod bi nam dobrodošao kao prva pomoć u slučaju nestašice gasa preko Ukrajine, odnosno Mađarske, kuda sada jedino i dobijamo gas. To, međutim, ne bi ni približno bile količine plavog goriva koje su u našu zemlju trebalo da stižu „Južnim tokom”, niti bi Srbija u ovom slučaju mogla da razmišlja o zaradi na tranzitnoj taksi, ali bi imala dodatnih količina gasa za sebe, kaže Vuletić. Pretpostavlja se, kaže on, da bi u našu zemlju ovim pravcem stizao domaći rumunski gas, budući da je Rumunija jedna od retkih zemalja koja svoje potrebe zadovoljava sa više od 60 odsto svog gasa. Vuletić kaže, da ne treba zanemariti ni činjenicu da je Rumunija u međuvremenu došla i do novih nalazišta gasa u Crnom moru, što je razlog više da Srbija ozbiljno počne da razmišlja o ovom alternativnom pravcu snabdevanja gasa. Vuletić podseća da je najava premijera zapravo nastavak priče o interkonekciji Srbije i potrebi da se naša zemlja poveže s Bugarskom kod Dimitrovgrada, s Hrvatskom kod Apatina, a sa BiH smo već povezani i tako obezbedi sebi gas, ali i drugima u slučaju hitne potrebe. Upitan koji je to gas kojim se Rumunija snabdeva pored svojih domaćih količina, Vuletić kaže da i Rumuni kupuju ruski gas. Interesantno je da je rumunski premijer Viktor Ponta, s kojim je Vučić razgovarao u Davosu, još sredinom oktobra prošle godine, dakle, pre zvanične potvrde Moskve, najavio da „Južnog toka” neće biti, dodajući da će proizvodnja gasa u Rumuniji od 2019. biti dovoljna da pokriva potrebe Rumunije i Moldavije koju već sada snabdeva gasom, pod uslovom da se opravdaju prognoze o rezervama gasa u Crnom moru.

Pročitajte još:Cipras: Grčke luke će biti u vlasništvu Grka – nema privatizacije!

Prognoze su da bi Rumunija od 2020. godine mogla da postane neto izvoznik prirodnog gasa s rezervama u Crnom moru od oko 600 milijardi kubika. Za eksploataciju ovih količina plavog energenta potrebno je ulaganje od 30 milijardi dolara. Kako bi obezbedili gas i za sebe, a i za zemlje kojima je ovaj energent potreban, Ponta je pozvao rukovodstvo nacionalne gasne kompanije „Transgas” da gradi gasovod prema budućim nalazištima u Crnom moru i da se priključi gasovodnim projektima TAP i TANAP koji treba u EU da dovedu gas iz Azerbejdžana. Na azerbejdžanskom gasnom polju Šah de Niz svečano je položen kamen-temeljac Južnog gasnog koridora (TANAP–TAP), koji bi trebalo da bude gasna konekcija do Italije, preko Jadranskog mora, gde bi trebalo da se uključi i Crna Gora, a na koji i Srbija u perspektivi računa. Izvor: Politika (J. Petrović-Stojanović)