Pravda

Piše: Natalija Aleksandrova Gasprom i turska kompanija Botas planiraju da u roku od nekoliko dana sačine zajednički plan o dinamici glavnih aktivnosti. Planirano je da prvi gas na teritoriju Turske stigne u decembru 2016. godine. To je dobra strana medalje, a lošu za Tursku može predstavljati reakcija Evropske unije, ili tačnije rečeno, Vašingtona, uz čiju muziku Evropa poslušno igra. Dok su Evropljani u izvesnoj meri zbunjeni, Turska je ozbiljno razočarana zbog svoje pozicije u Evropi. Nesumnjivo, ova zemlja se nije odrekla ambicije da ponovo vidi sebe kao supersilu koja utiče na sudbinu sveta, želeći da, pre svega, obnovi svoj uticaj na Balkanu i Mediteranu. Drugim rečima, pojavljuje se izvesna fatmograna obrisa novog Vizantijskog carstva, kaže poznati ruski orijentalista, direktor naučno-istraživačkog instituta "Bliski istok – Kavkaz" Stanislav Tarasov. Po njegovom mišljenju, okretanje ruskog gasovoda prema Turskoj je vrlo ozbiljan, nestandardni događaj, koji nema toliko ekonomsku, koliko geopolitičku pozadinu. A ono što se sad dešava u Ukrajini i u okviru Islamske države je scenario koji je delo ruku istog tvorca, smatra stručnjak. To je bio apsolutno neočekivani potez, pre svega za evropsku zajednicu. Tradicionalno se smatralo da je Turska, koja se nalazi u zoni geopolitičke depresije, bila aktivno integrisana u sve procese koji su predstavljali rezultate "arapskog proleća" i da je tako dospela u situaciju da se na njenim granicama vode dva oružana sukoba: u Siriji i u Iraku. Ova pogranična zona se našla pod kontrolom Islamske države. Ostalo je bukvalno nekoliko koraka da se pod različitim izgovorima spoje tri zone na kojima žive Kurdi (osim Irana), pa da se pojavi Veliki Kurdistan. Realizacija bilo kakvih geoekonomskih projekata u Turskoj je rizičan posao. Evropa, koja je igrala na kartu da primora Rusiju da usvoji energetsku povelju, a zatim da potiskuje Južni tok, na šta se posebno nadovezala ukrajinska kriza, bila je apsolutno sigurna da se Rusija neće upustiti u realizaciju krimske operacije i da će zauzeti pasivan stav prema događajima na jugoistoku Ukrajine. Događaji su krenuli u potpuno drugom toku. Takozvani "turski prodor" je konačno marginalizovao dve vrlo ozbiljne zone koje su predstavljale opasnost po Rusiju – Ukrajinu i Azerbejdžan, koji je mogao mnogo da učvrsti pozicije zahvaljujući Transanatolijskom gasovodu. S druge strane, Rusija razvija trgovačko-ekonomsku saradnju s Turskom. Razmena robe u njoj potencijalno može dostći 100 milijardi. Turska odbija da se pridruži antiruskim sankcijama i ide joj u prilog saradnja s Rusijom. I, napokon, njena politička igra s pridruživanjem Evropskoj uniji, koja joj sad nije ni najmanje potrebna. Ona bi čak u izvesnom smislu mogla postati manji teret za nju. Međutim, kao se kaže, treba biti na nivou. Tako da Rusija Tursku trenutno može smatrati pouzdanim partnerom. Zasad. A posle će život pokazati.

Pročitajte još:„Južni tok“ ćemo nadomestiti gasom iz Rumunije!?Erdogan: Ako nije „hrišćanski klub“, EU mora da primi Tursku za članicu!Gasprom: Mi ćemo gas dovesti do Turske, a Evropa neka ga doveze od Turske

Izvor: Glas Rusije