Ako ćemo bez geopolitičkih složenosti i nijansi, situacija je krajnje jednostavna. Ovo je borba za kontinent, za međunarodno uređenje, za sopstvenu tajgu.
Oni nas očajnički napadaju i pokušavaju da nas brzo obore. Koriste sva sredstva koja imaju na raspolaganju, osim direktne vojne intervencije na teritoriji Rusije. Oni uništavaju Ruse izvan Rusije, stvaraju i šalju legije stranaca da napadaju našu zemlju. Zapad je krenuo da nas uništi iz prostog razloga – pokušava da izbegne sopstveno uništenje. Glavni faktori su uništavanje privrede i političke vlasti Rusije. A to bi im najbolje omogućio rascep unutar ruske vlasti i širenje mržnje među ljudima. I otud stalne provokacije i politika zavadi pa vladaj: međuetnička netrpeljivost, mržnja spram države, prema krupnom kapitalu (naročito proruskom), prema Ruskoj pravoslavnoj crkvi, prema sopstvenom narodu i svemu s njim u vezi. Sve se to činilo da bi se Rusija uništila iznutra. Ali, upravo toga nema. Sve se razbija o jedinstvenu vlast koja ima podršku svog naroda, koji se oseća kao da je u tvrđavi zajedno sa svojim vođom. Čak su i kapitalisti kao Usmanov, Vekselberg i drugi, koji su jednom izabrali Zapad, sa ofšor računa vratili svoja sredstva nazad u Rusiju. Šuvalov se, u Davosu, Putinu čak zakleo na vernost. Da ne govorimo o običnim smrtnicima. Ma koliko se pričalo o „Putinu milijarderu“ i da je vlast potkupljiva, uprkos svim problemima i pogoršavanju finansijske situacije, solidarnost sa vođom nacije ne da ne slabi, već jača. Štaviše, narod traži da on bude čvršći i da ne pravi kompromise sa Zapadom. Bez obzira na cenu. Što Zapad izbezumljuje. Zapad pokušava da unese podele i haos u Rusiju, ali toga nema. Jedino što je Zapadu preostalo jeste da pokuša da uništi rusku privredu, da Rusiji uskrati pristup dolaru (što je za sam Zapad isto što i harakiri), ili da Ruse ubedi da im je Putin zlotvor i tako ga liši narodne podrške. A da, tu je i takozvani patriotski Majdan. Ima tu Zapad nekih šansi, ali malih. I zavise od situacije u Donbasu. To je primitivna računica: vrištati „Donbas je ostavljen“, „U Kremlju su idioti“, Surkov se prodao“, itd., itd. Na Putina u prvoj turi nisu otvarali paljbu, naglasak je stavljen na „dvorski udar“ (tj. „Putina su izdali“, „Varaju ga“). Ali oni takođe govore da je „Putin digao ruke od Donbasa“, a pre ili kasnije neko će da zavapi „Mi nemamo cara!“, ili „Dole car!“. To bi, u ovoj situaciji sukoba sa Zapadom, trebalo da pomogne rušenju „Putinovog režima“. Donbas se koristi kao sredstvo da se poveća nezadovoljstvo sa Putinom: ako pošalje rusku vojsku, postaće međunarodni parija i Hitler (kako ga već žigošu), ako je ne pošalje, eto ga izdajnik. Moskva je izabrala srednji put u sprečavanju agresije Zapada ( do časa „iks“) i indirektni vojni sukob na teritoriji Ukrajine. Da, to nije najbolja varijanta sa stanovišta ljudi iz Donbasa. Štaviše, to je iznuđena strategija na osnovu trenutne realnosti: ruske snage nisu dovoljne za brzu pobedu nad konsolidovanim Zapadom, koji je, iako div na staklenim nogama, još uvek dominantna sila na svetu. Kao deo postkrimske strategije, Rusija preduzima neupadljive korake, ali koji ipak omogućavaju da se agresija odbije. Da, pozicija večitih kritičara, onih koji zahtevaju kardinalno rešenje ukrajinskog pitanja, rešenje kojem će se morati pribeći pre ili kasnije, može izgledati privlačno i rodoljubima koji pate kad vide poginule stanovnike Donbasa. Ali kritičari ne shvataju, da svojim zahtevima da se se smesta zada odlučujući udarac, pomažu Zapadu, prisiljavajući Kremlj da udari dok je Zapad još jak. Ali vreme radi protiv Vašingtona. Iako sastavljaju legije stranaca i Ruse svakodnevno ubijaju, cilj nije ostvaren, da se Rusija uništi za nekoliko meseci. Da se počisti s mape sveta kao samostalna politička celina. Da se pokida kao organizam. Ako želite borbu „pre“, nećete imati Rusiju „kasnije“. Ako većina nas to bude i srcem i umom shvatila, onda će pobediti Rusija. Ali ako skrenemo s tog puta, čak i sa najboljim namerama, nadajući se da ćemo problem rešiti smesta, mi ćemo izgubiti. Sadašnja dužnost svakoga od nas je Donbasu pomogne koliko može, a ne da se prepušta emocijama, čak i ako su iskrene ili isprovocirane.
Budi potpuno spreman za čas kada se naredi „Pokret!“. Izvor: Fort Russ Prevod:
cirilizovano.blogspot.com