Pravda

Sve ovo bi se moglo pročitati kao najava nastavka oslanjanja na podršku Rusije i odbijanje da se prizna nezavisnost Kosova. Ali, možda Nikolić samo pokušava da potegne takvu mogućnost kako bi se pritisnuo Brisel da bude fleksibilniji oko uslova za počinjanje pregovora o članstvu u EU. U svakom slučaju, Srbija se suočava sa egzistencijalnim izborom narednih meseci između konačnog ulaska u Evropu i toga da bude ostavljena na cedilu. Moguće je da ponestaje prostora da se takav izbor izbegne. Pet faktora su ključni za razumevanje strateške situacije Srbije: 1. Ekonomska budućnost Srbije zavisi od aktivnog kretanja ka članstvu u EU. Nikolić kaže da je to “pitanje opstanka.” Srbija mora postati prava slobodnotržišna privreda sposobna da se takmiči na globalnom nivou. Da bi to uradila, potrebna su značajna ulaganja i tehnička pomoć. 2. Rusija ne može da pruži pomoć koja je Srbiji potrebna. Ruske “investicije” obično znače stavljanje resursa u ruke njenih oligarha. To ne razvija ekonomiju. Rusija može da obezbedi političku podršku oko Kosova u Savetu bezbednosti UN, ali Putinu nije stvarno stalo do Srbije. Za njega je to prvenstveno alat za ”štipanje” Zapada. 3. EU - predvođena Berlinom - neće ponuditi nikakvu fleksibilnost za uslove za otpočinjanje pregovora o članstvu. Glavni razlog nema nikakve veze sa Srbijom per se. EU ostaje u ekonomskoj i finansijskoj krizi. NJoj - a posebno Nemcima - se ne žuri da problemima dodaju nove članove kojima je potrebna pomoć. 4. Kako god, Nemci spinuju pitanje priznavanja Kosova, i pre otvaranja poglavlja biće potreban stvarni napredak u normalizaciji. Nemački ambasador u Beogradu pozvao je na “punu primenu” briselskih sporazuma, jasno naglasivši da fokus mora biti na čvrstom uvođenju Srba sa severa u kosovske institucije integracijom sudstva i formiranjem zajednice srpskih opština. 5. EU nije zadovoljna politikom Srbije prema Rusiji. Sve dok je to bila prosta tradicionalna slovenska solidarnost oko Kosova, mogla je da se prihvatiti kao neizbežna. Ali Evropa, a naročito Nemačka, nisu srećni sa Rusijom i time što su prisiljeni da primenjuju sankcije protiv sopstvenih ekonomskih interesa. Nijedna EU članica ne bi bila srećna sa prevarantima oko sankcija. Tako je pre otvaranja pregovora o članstvu za Srbiju dodatni uslov i “poravnanje” u oblasti spoljne politike.EU je predvidela odlučne uslove da Srbija krene napred - sada prihvatanje defakto gubitka Kosova (formalno priznanje kasnije) i uskraćivanje podrške Putinu: Učinite ovo i počnite da ulazite u Evropu, oduprite se i ostanite napolju.Rukovodstvo Srbije verovatno razume situaciju bolje nego bilo ko drugi. Tako, možda, predsednik Nikolić preuzima vođstvo da izradi novi pristup. Iako on upozorava da niko ne treba da očekuje “senzacionalno priznanje”, predsedniku je možda dat posao - kao stvar prevashodnog nacionalnog interesa - da nađe matricu izlaska u susret ispunjavanju uslova EU.

Pročitajte još:MOSKVA: Zapadu ne smeta neonacizam u Kijevu!?

Put napred ostaje ono što je oduvek bio: da se iskoristi Ahtisarijev plan, razrađen kroz sporazume sa Prištinom u Briselu - dovršavanje postavljanja kosovskih Srba u kosovske institucije na statusno neutralan način. Srbija bi, kao i svi stanovnici Kosova, samo bila na dobitku time što bi uvela kosovske Srbe u politički miks Prištine. Zauzvrat, Beograd bi mogao da insistira na podršci EU za neke specifičnosti. Integrisanje pravosuđa moglo bi da dovede do napora kosovskih Albanaca da se “vrate” na sever pozivajući se na “zakonska prava”. LJudi sa severa će se odupirati svakom takvom naporu kao pretnji koja bi promenila etničku ravnotežu njihovih zajednica. Pre uvođenja sudova na severu u široki kosovski sistem, Evropljani (i SAD) treba da naprave odlučan napor da reše sva pitanja imovinskih potraživanja širom Kosova tako da svi raseljeni budu obeštećeni i da im se pomogne da ostanu gde sada žive. Beograd bi takođe mogao da se fokusira da kosovskim Srbima obezbedi dobar deo iz centralnog finansiranja bez nepotrebnih prepreka. Ipak, Beograd nema mnogo izbora nego da radi sa EU i pronađe načine da ide napred. Izvor: Večernje Novosti