Pravda

Možda je iznenađujuće to što Vučiću i SNS-u (još) nije naudila nepopularna mera smanjenja budžetskih plata i penzija većih od 25.000 dinara, koja je počela da se primenjuje na samom isteku stare godine, kao i to što građani, reklo bi se, bar trenutno imaju razumevanja za ovaj potez premijera i Vlade. Ili to što, kako odgovori pokazuju, nisu previše potreseni zbog odustajanja Rusije od projekta „Južni tok”. Na pozitivnoj listi primetno je, osim što je Vučić za godinu dana „porastao” sa 50 na 56 odsto (a na kraju 2012. godine, iako i onda prvi, ostavio je najjači pozitivan utisak na samo 24 procenta ispitanika), da se „pojavio” Bojan Pajtić, budući da je u 2014. došao na čelo DS-a. Ne može se pohvaliti visokim rejtingom, ali korespondira s popularnošću njegove stranke, kao što je to, uostalom, slučaj i kod većine ostalih političara. Uočava se i da je predsednik Srbije Tomislav Nikolić „pao” sa 15 procenata u prošlogodišnjem istraživanju (ili sa 21 procenat u onom pre dve godine) na osam odsto. A ni prosečna ocena mu nije sjajna. „S obzirom na to kroz kakvu je ’medijsku paljbu’ prošao poslednjih meseci, s pravom ili ne, još i ne stoji tako loše”, ocenjuje Vladimir Pejić, direktor agencije „Faktor plus”, koja peti put za „Politiku” sprovodi novogodišnje ispitivanje javnog mnjenja. U ovom istraživanju, urađenom u periodu od 21. do 29. decembra, na uzorku od 1.100 ispitanika, u poređenju s onim iz prethodnih godina, upadljivo je da na listi negativnih utisaka o političarima nema Mlađana Dinkića i Čedomira Jovanovića, ranije „pretplaćenih” na neko od prvih mesta u ovakvim anketama. U prethodnom istraživanju na vrhu ove liste bio je Dinkić, sa 25 odsto, a godinu pre toga – Jovanović sa 23 odsto. Ali, Dinkić je već mesecima van političkog života, a Jovanovićeva partija nije u parlamentu, pa ni njega nema mnogo u medijima. Zato sada na ovoj negativnoj listi nema izrazitih „pobednika”, to jest negativni utisci su ravnomernije raspoređeni. Prilično su ujednačene i ocene članova Vučićevog kabineta, ako se izuzme njegova. Dešava mu se, zapravo, isto što i sa strankom – izdvojio se i vuče sam. „To ni za njega nije dobro, jer Vlada, a i stranka, funkcionišu kao tim i treba da ima ljude koji mogu da ga prate, ili da makar to tako deluje. Možda ga i sada dobro prate (da ne ispadne da su svi oni ispod proseka), ali to građani, izgleda, ne vide. Mora taj njihov rad da bude izjednačeniji”, smatra Pejić. Ipak, građani u velikom procentu misle da će se Vlada održati pun mandat. Pejić ukazuje na to da se kod ovako stabilne većine Vlada može srušiti samo „na ulici” ili ako premijer podnese ostavku, pa i građani vide da nema razloga da misle da će vlada u neko skorije vreme da padne. Ali, nisu toliko uvereni kada je reč o pitanju da li će Brisel tražiti od Srbije da formalno prizna Kosovo. Zbunjuju ih, prema Pejićevom tumačenju, konfuzne izjave i informacije iz medija o ovom problemu. Međutim, jasno su opredeljeni protiv zvaničnog priznanja nezavisnosti južne pokrajine, ako se to postavi kao zahtev Srbiji. Reklo bi se – bombastična informacija. Pejić, ipak, kaže da ove podatke koji se tiču Kosova i Evropske unije treba ukrštati i onda će se videti da su se građani praktično pomirili s tim da je Kosovo nezavisno, ali da ogromna većina (86 odsto) ne želi da ga Srbija eksplicitno prizna. „Generalno, građani su svesni šta se dešava, da Srbija faktički nema nikakve ingerencije nad Kosovom, da su ga priznale tolike zemlje (neke od njih veoma važne), ali nisu za to da i Srbija to učini. To bi bio udar na dostojanstvo države i građana i ovakav njihov stav, po mom mišljenju, nije iznenađujući”, kaže direktor „Faktor plusa”.

Pročitajte još:Ukrajina o srpskom predsedavanju OEBS-om

NJemu, inače, rezultati istraživanja u delu koji se odnosi na pitanja o Rusiji, govore da je ovdašnja euforija prema toj velikoj zemlji malo splasnula, iako emocije i dalje postoje. Ali, građani vide da se polako kruni, nestaje, ono što nas je ekonomski i bezbednosno povezivalo. Od „Južnog toka”, čini se, nema ništa, a sama Rusija je bezbednosno ugrožena, pa teško da može da stigne i nas da brani. Zato mogu sada racionalnije da razmišljaju o Rusiji, što, opet, ne znači da su apsolutno za politiku okrenutu ka EU i SAD. „I građani, kao što nam je i zemlja, deluju kao da su u vakuumu, ni tamo ni ovamo”, dodaje Pejić. Na izmaku 2014. građani Srbije bili su zabrinuti zbog životnog standarda, strahovali od produbljivanja ekonomske krize, gubitka posla, daljeg pada vrednosti dinara... Isto kao pre, samo malo izraženije. Kao što se i odgovori na pitanje koje pokazuje očekivanja od budućnosti ne razlikuju mnogo u odnosu na one od pre godinu dana, ali su ipak nešto pesimističniji. Više je onih koji procenjuju da će živeti „malo gore” u 2015. (sada 19, a prethodno ih je bilo 13 odsto), a nešto je manje onih koji su odgovorili „malo bolje” – sada 15, a ranije 19 odsto. Pitanje je, naravno, i koliko je među onima koji su odgovorili „isto” (56 procenata) dobrostojećih, a koliko onih koji bi rekli da loše žive.