Kada su se lideri sveta u utorak pridružili grupi od oko 300 preživelih Aušvica, dvojica su upadljivo odsustvovala na komemoraciji povodom 70. godišnjice oslobođenja najstrašnijeg nacističkog logora smrti. Piše: Boško Jakšić
Iako je sovjetska Crvena armija oslobodila logor u kome je uništeno 1,1 milion Jevreja i najmanje još 400.000 drugih, Vladimir Putin nije dobio „odgovarajući diplomatski poziv”. Poljska, na čijoj je teritoriji Aušvic (Osvjećim), suviše je zauzeta kritikama ruskog predsednika povodom ukrajinske krize. Prevagnuli su interesi dnevne politike. Američki predsednik Barak Obama je iz Indije poslao poruku osuđujući i obećavajući borbu protiv „rastućeg antisemitizma u svim njegovim oblicima, uključujući negiranje ili trivijalizaciju holokausta”, ali nije smatrao za potrebno da se pokloni senima stradalih. Obama je skratio posetu Indiji i otišao za Saudijsku Arabiju da bi odao počast nedavno preminulom kralju Abdulahu. Prevagnuli su interesi dnevne politike. Ako je Putinovo odsustvo opravdano, Obamino je teško objašnjivo. Ruta „Er forsa 1” lako je mogla da bude korigovana da bi predsednik SAD, zajedno sa liderima Nemačke ili Francuske, prisustvovao velikoj komemoraciji. Umesto toga, umesto da se u vremenima rastućeg antisemitizma i pomahnitalog islamističkog terorizma pokloni senima ubijenih, Obama se obreo u arabijskoj kraljevini poznatoj po autoritarnosti, dubokom konzervativizmu i izvozu radikalne islamske varijante vehabizma. Šta je šefa Bele kuće nateralo da se nesumnjivo zameri Izraelu, svom najvećem bliskoistočnom savezniku, i otputuje za monarhiju koja je, kao i drugi Arapi tokom rata, bila na strani nacista? Ogoljeni interes. Saudijska Arabija u danima američko-ruskog sukoba povodom Ukrajine igra izuzetno važnu ulogu jer je dramatičnim obaranjem cene nafte na svetskom tržištu omogućila veliki pad energetskih prihoda prvo Rusije, potom i Irana. Istovremeno, Saudijci su poslali osam pilota F-16 – među kojima je bio i sin tadašnjeg prestolonaslednika a sadašnjeg kralja Salmana – koji su bili angažovani u prvom vazdušnom napadu na pozicije Islamske države u Siriji. Obama je jasno pokazao gde su mu prioriteti. I to u vremenima krize u odnosima sa Izraelom i odluke predsednika da se ne sastane sa premijerom Benjaminom Netanijahuom koga su republikanci pozvali da se u martu, neposredno pre izraelskih izbora, obrati Kongresu. Aktuelnost krize na Bliskom istoku – Sirija, Iran, Islamska država, nafta – pokazala se kao važnija od istorije godina Šoa, holokausta. Utihnule su kritike Saudijske Arabije zbog hapšenja i javnih bičevanja retkih aktivista ljudskih prava. Politika interesa u svom vrhunskom ciničnom izdanju.
Pročitajte još:„Nema ni Islamske države ni njenog lidera, sve je to američka varka“Igor Mojsičuk i borci „Azova“ snimljeni dok pljačkaju (VIDEO)
Izvor: Politika