Pravda

Piše: Mohammad Abu Rumman Lična biografija Harona Monisa, čoveka koji je nedavno držao taoce u kafiću u Sidneju, ne ukazuje na bilo kakvu povezanost između njega i grupe Islamska država Iraka i Sirije (ID), pa čak ni sa Frontom Al-Nusra ili ograncima Al-Kaide razbacanim širom sveta, koliko ukazuje na ličnost sa psihološkim problemima i krivičnim dosijeom. I pored toga ovaj incident nameće veoma važno pitanje: Na koji način zaustaviti ovakve slučajeve koji se poslednjih godina veoma često dešavaju na Zapadu, gde nekome padne napamet da samostalno izvrši akciju tako što će da upotrebi oružje ili nauči da pravi eksplozivni pojas ili eksplozivnu napravu uz pomoć uputstava dostupnih svuda na internetu?! Ono što povećava ozbiljnost ovog pitanja za zapadne zvaničnike i posmatrače jeste činjenica da se incident u Sidneju dogodio istovremeno sa drugim, u velikoj meri sličnim napadima: u Francuskoj, kada je vozač pregazio veliki broj pešaka, dok je drugi napadač izboo policajca, uzvikujući reči „Bog je najveći“. Pojedini izveštaji ukazuju na to da je vozač patio od mentalnog poremećaja, što je, gledano iz određenog ugla, veoma slično slučaju Harona Monisa. Kanadski državljanin Mihael Zahav Bebo (32 godine) je, takođe, izvršio napad na zgradu Parlamenta, prilikom kog je ubio jednog vojnika pre nego što je uhapšen. Samo nekoliko dana uoči tog incidenta, drugi počinilac je svojim automobilom napao dva kanadska vojnika. Kanadske vlasti su obojici izvršitelja ovih akcija prethodno zabranile putovanje, zbog straha da će se pridružiti grupi Islamska država. Nema nikakvih indikacija niti jasnih dokaza da počinitelji ovih akcija imaju neku direktnu vezu sa Islamskom državom ili Al-Kaidom, bez obzira što neki od njih pokazuju jasne znakove „verskog radikalizma“, dok drugi pate od psiholoških problema. Tradicionalne metode Al-Kaide za regrutovanje vojnika, propagandu i medije više se ne mogu primeniti za tumačenje novih akcija i situacija koje su većinom povezane sa opštim uticajem ovog političkog diskursa i propagande, nastalih kao rezultat socijalnih, psiholoških, pa čak i političkih okolnosti. Regrutovanje putem interneta Ove akcije nisu nastale isključivo kao plod samostalnih odluka, i nisu potekle iz konteksta promena koje su se dogodile u strategiji svetskih selefijskih džihadskih pokreta tokom proteklih godina, s obzirom da su im prethodile druge akcije koje su se držale principa nazvanog u literaturi Al-Kaide kao „individualni džihad“. Tako je Nidal Malik (5. novembra 2009), vojni psihijatar poreklom iz Palestine, ubio 13 američkih vojnika i ranio više od 30 u vojnoj bazi u Teksasu u Americi, nakon čega su tamošnje snage bezbednosti otkrile da su on i Jemenac dr. Anvar al-Avlaki povezani putem interneta. Kulturni faktor ili jezik više ne predstavljaju nikakvu prepreku za grupu Islamska država da dopre do ogromnog dela onih koji žive na Zapadu. Al-Avlaki (ubijen u američkom napadu) jedan je od najistaknutijih teoretičara grupe Al-Kaida sa Arabijskog poluostrva u Jemenu. Bio je veoma aktivan u ulozi širenja diskursa ove grupe tokom poslednjih godina među muslimanima na Zapadu. U tome mu je uveliko pomagalo njegovo poznavanje engleskog jezika i direktno poznavanje zapadnog društva. Izdao je i specijalizovani časopis na engleskom jeziku, kojim se obraća ovom velikom delu zapadnog društva. U isto vreme, pokušaji Nigerijca Omara al-Faruka da raznese putnički avion tokom božića (decembar 2009), kao i planovi pakistansko-američkog državljana Faisala Šahzada da izvrši bombaški napad na Tajms Skver u NJujorku (2010. godine) uverili su istraživače i posmatrače da se nalazimo pred važnim preokretom Al-Kaidinh strategija koje se zasnivaju na principu „individualnog delovanja“. Navedeno nagoveštava rađanje nove „generacije džihadista“ koja se uglavnom oslanja na jednostavno planiranje akcija, što neće dovesti do posledica poput onih u napadima 11. septembra 2001. u SAD-u, ili pre toga u bombaškom napadu na američki razarač USS Kol 2000, ili bombaških napada na ambasade u Africi. Novo delovanje se u velikoj meri oslanja na regrutovanje i uticaj putem interneta, kao i džihadskih foruma koji su se u poslednje vreme specijalizovali za vrbovanje omladine na Zapadu, s obzirom da su oslabile sposobnosti Al-Kaide nakon avganistanskog rata, ali i kasnije, za obavljanje komplikovanih i kvalitetnih akcija. Do toga je došlo usled pritisaka i pojačanih bezbednosnih mera na Zapadu te intenzivnog praćenja svih onih koji su u direktnoj vezi s njima, ili su putovali u područja gde su raširene grupe povezane s njima, bez obzira bilo to u Iraku, Pakistanu, Avganistanu, Jemenu ili Somaliji. Zapadne bezbednosne agencije počele su da se bave ovim novim, drugačijim „obrascem“ pretnje, pa su razvile svoje strategije preventivnog delovanja i intenzivirale svoja dejstva na internetu, prilikom čega su uspevale da osujete hipotetičke slučajeve i unapred podmetnu zamke potencijalnim kandidatima za vršenje ovih akcija. Primer za to je slučaj jordanskog mladića u SAD-u Hosama Smadija kog je FBI naveo na sprovođenje zamišljene akcije, kako bi mu zakonski smestili i sudili ga za terorizam. Međutim, ogromne sumnje su se nadvile nad pitanjem jesu li ove agencije sposobne da se suoče sa ovom opasnošću? Ni jedna obaveštajna ni bezbednosna agencija nije u stanju da se nosi u potpunosti sa „individualnim namerama“ i mogućnošću procesuiranja svih potencijalnih kandidata. Čak i uz razvoj njihovih mogućnosti za špijuniranje, infiltriranje i prisluškivanje, posebno zbog toga što su i ove grupe i mreže razvile svoje metode igre rečima i zaobilaženja sigurnosnih mera. Nalazimo se u vremenu u kom je očigledno da se sposobnost za regrutovanje omladine povećava, ne samo onih čije je poreklo muslimansko i arapsko, nego i članova zajednice koji su prigrlili islam, što se jasno pokazalo u poslednjim akcijama u Australiji, Francuskoj i Kanadi! Usamljeni napadači Sposobnost Al-Kaide, a zatim i ID-a, da regrutuju ljude koji žive u zapadnim društvima pokazuje veliki i kvalitativni napredak tokom poslednjih godina. Tako su zemlje poput Iraka i Sirije postale veliki centri za imigrante na teritoriji pod kontrolom ID-a, budući da se prema bezbednosnim pretpostavkama tamo nalazi blizu 3.000 osoba sa Zapada, od kojih je jedan deo tek nedavno prešao u islam. Kulturni faktor ili „jezik“ više ne predstavljaju nikakvu prepreku za grupu Islamska država da dopre do ogromnog dela onih koji žive na Zapadu, s obzirom da je medijski aparat grupe sada sačinjen od stručnog tima ljudi koji su živeli na Zapadu i govore različite jezike. Jedan od osnovnih razloga za uspon radikalnih pokreta u arapskom regionu zapravo je postojanje autoritarnih režima i odsustvo demokratije i slobode mišljenja. U stanju su da formulišu medijsku poruku i da se obrate društvenim grupama i to takvim jezikom i na takav način da oni to razumeju. Takođe, organizacija Islamska država izdaje časopis Dabik na engleskom jeziku, dok grupe mladića i devojaka rade na mobilizaciji drugih uz pomoć interneta i promovisanju ideja ove grupe. NJihov zadatak je da podstaknu muslimane na Zapadu da im se pridruže „na teritoriji Islamske države“, kako u Iraku, tako i u Siriji. Ovaj fenomen, u novijoj literaturi nazvan kao "usamljeni vukovi", izaziva veliki strah na Zapadu, bez obzira radi li se o mobilizaciji ljudi ili načinu tretiranja onih koji se vrate sa tih područja. Države su razvile svetske i regionalne mreže kojima se prate operacije mobilizacije u njihovim društvima uz pomoć interneta. Uspešno su sprečili pojedince u njihovoj nameri da putuju, dok su druge uhapsili. Međutim, još se traga za razlogom „atraktivnosti“ samog modela Islamske države, koja vuče mladiće i devojke da ostave svoja napredna zapadna društva, odreknu se svojih porodica i presele na teritorije pod kontrolom Islamske države, posebno u periodu teškoća i tegoba života koji nema nikakve sličnosti sa društvenim životom na Zapadu! Uspon grupe Islamska država i kontrola nad velikim delom teritorije u Iraku i Siriji, kao i nametanje sopstvene vojne nadmoći i sposobnosti za regrutovanje i propagandu, promenilo je tok zapadnih i arapskih strategija, kao i listu prioriteta za suprotstavljanje grupi Islamska država. Obznana otvorenog rata protiv nje, u vojnom, bezbednosnom i medijskom smislu, postavila se kao pitanje broj jedan u percepciji ovih država. Uprkos međunarodnim i regionalnim naporima u formiranju međunarodnih regionalnih koalicija s ciljem da se ova grupa opkoli i napadne iz vazduha, kao i podršci kopnenih trupa u vojnim sukobima, i pored povećanih napora na Zapadu da se suzbije širenje uticaja ID-a među muslimanima u zapadnim društvima, trenutni parametri ne ukazuju da je došlo do pada nivoa aktivnosti ovog novog modela, niti da se umanjila njegova rasprostranjenost. Jasno je da stvarnost svedoči da se uticaj pokreta širi, posebno u onim oblastima gde vlada haos, nasilje i odsustvo sigurnosti. Primeri su Sinaj, Libija i Jemen, gde su neke grupe dale zakletve lojalnosti vođi Abu Bakru al-Bagdadiju, samoproglašenom kalifz svih muslimana. Suzbijanje novog modela Sa početkom „svetskog rata“ (kako ga naziva jedan broj političara) protiv grupe Islamska država, portparol ove grupe Abu Mohamed al-Adnani pozvao je svoje prijatelje i simpatizere da napadnu interese i državljane zemalja koje učestvuju u ratu, bez obzira gde se nalazili. I zaista, počeli su da se pojavljuju pokazatelji odgovora na ovaj poziv. Primer za to je otmica Francuza u Alžiru i njegovo pogubljenje na način kako to čini ova grupa. Nakon toga su usledile poslednje akcije, koje sobom nose ovu zaraznu bolest ili virus uz sve opasnosti koje idu uz njih, što predstavlja izazov bez presedana za bezbednosne agencije, bez obzira na to koliko su tehnološki napredne i imaju sredstva za praćenje ove organizacije i njenih pristalica, kao i onih na koje je uticao ovaj diskurs i novi model u svetskoj, lokalnoj i regionalnoj, džihadskoj mreži. Ova radikalna mreža i njoj slične ne mogu biti posmatrane odvojeno od istorijske političke krize u arapskom regionu. Ove korenite i radikalne promene u prirodi sukoba sa grupom Islamska država i novi obrazac operacija „vukova samotnjaka“, podstakle su zapadne i arapske zemlje da razmisle o posvećivanju veće pažnje i davanju prednosti medijskom i ideološkom suprotstavljanju organizaciji, kroz jačanje uloge koju imaju nadležni organi pri Američkom ministarstvu spoljnih poslova i evropskim državama u ideološkom suprotstavljanju, kao pokušaj da se pobije diskurs grupe Islamska država i njihovi argumenti. Ovu misiju je na sebe preuzeo jordanski kralj Abdulah Drugi. Stoga je on svoje posete Egiptu, Saudijskoj Arabiji i Bahreinu posvetio radu na izgradnji podrške i traženju pomoći za sazivanje konferencije za borbu protiv terorizma u Kairu pod pokroviteljstvom Univerziteta Al-Azhar, kao verske institucije sa dugom tradicijom u arapskom svetu. Hoće li ovi napori zaživeti i ostvariti ikakav rezultat u sprečavanju pojave „usamljenih vukova“, i samim tim smanjiti rizik od opasnosti medijske i političke poruke ove organizacije u budućnosti, uporedo sa vojnim akcijama? U ovim naporima očigledno postoji dubok jaz i potpuni paradoks, s obzirom da preskaču objektivne razloge koji poruku Islamske države čine snažnom, vitalnom i atraktivnom. Ako je tačno da se ova poruka zasniva na ideološkom i islamskom pravnom aspektu, onda je to tek sekundarni faktor pred objektivnim sociološkim i političkim uslovima. Sve dok je potlačenog sunitskog naroda i neravnoteže u balansu regionalnih i svetskih sila koje se kreću u interesu iranskog uticaja te osećaja ugroženosti kod sunitskih zajednica u Iraku, Siriji i Libanu, kao i zabrinutosti za opstanak identiteta, ostvareni su preduslovi za snagu modela koji grupa Islamska država predstavlja, pa čak i ukoliko bude vojno oslabljena. Još jedan paradoks ogleda se u tome da je jedan od osnovnih razloga za uspon radikalnih pokreta u arapskom svetu zapravo postojanje autoritarnih režima i odsustvo demokratije i slobode mišljenja, kao i opštih sloboda, te osećaj gubitka socijalne pravde, ekonomije i politike koji pogađaju srednju klasu. Sve je to nastalo kao posledica politike arapskih režima, koji sada pokreću talas borbe protiv terorizma. Pa kako onda oni koji učestvuju u proizvodnji ovog modela mogu biti strateški partneri za borbu protiv istog?! Ista stvar odnosi se i na politiku zapadnih država – preciznije SAD-a - u kom arapski narod vidi neprijatelja i saučesnika izraelske desnice i autoritativnih arapskih režima. Ovo uverenje naroda povećalo se nakon obnove američkog dogovora sa autokratskim arapskim režimima u regionalnoj kampanji usmerenoj protiv arapskih demokratskih revolucija. Ukratko rečeno, trenutni rat koji se vodi protiv grupe Islamska država, kao i svetski, regionalni i lokalni napori u borbi protiv ovog modela i njegove sposobnosti da proizvede nove strategije i taktike vrte se u krug. I pored svega nikako da nauče, ili preciznije rečeno, prave se da ne znaju, važnu lekciju za suočavanje sa ovim problemom, a to je da ova radikalna mreža i njoj slične ne mogu biti posmatrane odvojeno od istorijske političke krize u arapskom svetu, dok se ključ rešenja, možda i jedini, za borbu i pobedu fenomena "usamljenih vukova", ali i drugih pojava, nalazi u suočavanju sa stvarnim razlozima njihovog razvoja i uspona, kroz širenje demokratije i pravde, te potragom za boljom budućnošću i svetlom na kraju tunela u kom trenutno živi ovo društvo!

Pročitajte još:DAN ISLAMISTIČKIH OTMICA: Boko haram oteo 40 mladićaŠpanija u strahu od širenja Islamske državeIslamska država objavila intervjuu sa zarobljenim pilotom

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne odražavaju nužno uredničku politiku Al DŽazire. Izvor: Al DŽazira