Pravda

Ipak, "crno zlato" u novčanice ne "izliva" direktno država Srbija. Sva naftna nalazišta kojima raspolaže NIS u zemlji i svetu, pripadaju ruskom Gaspromnjeftu. Naša zemlja, privatizacijom 51 odsto NIS-a, ima pravo samo na tri odsto rudne rente, kojom naplaćuje vađenje prirodnog blaga sa svoje teritorije. "Od ukupno 14 miliona tona rezervi, ne možemo reći kolike su tačne rezerve nafte, a kolike gasa, jer pre nego što izvadimo energente iz zemlje, ne znamo u šta ćemo ih pretvoriti", kaže LJubinko Savić, savetnik Udruženja za energetiku u Privrednoj komori Srbije. "Geološke rezerve, što su naše dugoročne zalihe, su oko 50 miliona tona. Mada imamo zalihe kojima možemo da se snadbevamo, većinski vlasnik NIS-a određuje gde će se vršiti istraživanja i iskopine. Različite procene stručnjaka idu i do 170 miliona tona neotkrivene nafte na našem području, ali brojka od 50 miliona tona jesu potvrđena istraživanja", rekao je Savić. Srbija godišnje potroši najmanje 2,2 miliona tona nafte, a iz našeg tla izvadi se oko 1,1 milion tona za godinu dana, ne računajući ono što NIS izvuče u Angoli. Zasada su najveća nalazišta smeštena u Vojvodini i u Požarevačkoj depresiji, od Negotina, preko Centralne Srbije. Istraživanja se rade u okolini Kraljeva, Požarevca, Negotina, Jagodine i u regionu Mačve. Kako bi se nafta eksploatisala što savremenije, NIS je otpočeo proces nabavke jedinstvenog softvera, koji će unaprediti istraživanje energenata u Panonskom basenu. "Petromoud je vrhunski softver za numeričko modelovanje basena", kaže Ivan Dulić, rukovodilac Službe regionalne geologije u Naučno-tehnološkom centru NIS-a. "Prvu komercijalnu primenu na Balkanskom poluostrvu imaće upravo kod nas. Vrednost investicije u novi softver je više od 500.000 evra. Ovo je strateški projekat prvog reda. Trebalo bi da rezultate naftno-geoloških istraživanja učini znatno uspešnijim i da efikasno obezbedi povećanje resursne baze kompanije". Realizacija ovog projekta će trajati dve godine, a na osnovu analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka iz Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH treba da se obavi modelovanje Panonskog basena. Na taj način, stručnjaci će moći da odrede i koji su to najperspektivniji regioni za buduća naftno-geološka istraživanja NIS. Prema listi Vorld fakt buka iz 2013. godine, Srbija se nalazi na 74. mestu po dokazanim rezervama nafte. Prva tri mesta zauzimaju Saudijska Arabija, Kanada i Irak, a od okolnih država ispred nas se nalaze Rumuni, koji imaju sedam puta više nafte od nas. Više dokazanih rezervi imaju i Italijani (oko pet puta više), Albanija (oko 2,5 puta), a Hrvati se nalaze na jednom mestu ispred nas. Iza nas su Austrija, Mađarska, Bugarska, Češka, Slovačka i Grčka.

Pročitajte još:Saudijska Arabija i Amerika u dogovoru obaraju cenu naftePotera za naftom: Kina prvi put šalje vojsku u mirovnu misijuIstrenirao pčele da prepoznaju mirise

Izvor: Novosti