Pravda

Rusija je izdržala. Šta više, Rusija se konsolidovala iznutra i uspela da konsoliduje veći deo država planete na bazi neprihvatanja američke koncepcije unipolarnog sveta. Prvi put od početka 20. veka resursna baza pod kontrolom SAD ustupa primat resursnoj bazi njihovih oponenata, koje su Amerikanci sami proglasili neprijateljima i nisu im ostavili drugi izbor, osim da to postanu. Prvi put u svojoj istoriji SAD su se našle u situciji sličnoj onoj u kojoj je bila Nemačka kada je stupala u oba svetska rata. Više ili manje dugotrajni rat je bio smrtonosni i za Drugi, i za Treći rajh. Neuporedivost resursne baze je dovodila do toga da već za 2-3 godine posle početka borbenih dejstava, Nemačka počne da zaostaje za protivnikom u svemu – od broja naoružanih bataljona do količine svih vidova tehnike, i nadalje ova razlika se samo uvećavala. Zato je u oba svetska rata Nemačka stupala naoružana koncepcijom blickriga – munjevitog rata, koji vodi ka pobedi u roku od mesec-dva (u nekim slučajevima čak nekoliko nedelja ili dana). Blickrig je bio neophodan kako neprijatelj ne bi stigao da pokrene svoju resursnu nadmoć. U oba slučaja Zapad nije našao ništa što bi mogao da suprotstavi nemačkom blickrigu, osim ruske armije. Sada, prvi put u istoriji svetskih ratova, Rusija i Anglosaksonci su zamenili uloge. Rusija živi mirno, zato što svakog dana, nedelje, meseca, godine njena resursna nadmoć (uključujući saveznike) raste, a pozicija SAD je sve beznadežnija. SAD žure. NJima je potreban blickrig. Još malo i resursna razlika će dostići takve visine da će njihova konfrontacija sa Rusijom i taborom njihovih oponenata unipolarnog sveta sa Rusijom na čelu, postati takva da će borba Vašingtona protiv Moskve delovati isto tako smešno i nezgrapno kao što bi danas mogla da deluje borba Lesota ili Nepala protiv Vašingtona. Upravo zato 2014. godina je bila tako teška. SAD su mobilisale sve postojeće resurse, naoružale sve moguće saveznike, i sve to uputile na Rusiju. Međutim, ruska ekonomija je samo počela prestrojavanje na novi kolosek. U normalnom režimu (bez rata) bilo bi potrebno još 10-15 mirnih godina kako bi se bez stresova oslobodila od dolara, povukla od jednostrane zavisnosti od Zapada, stvorila i pokrenula međunarodne strukture. Ali, moralo je, kao 1941, sve da se radi u hodu. 2015. godina neće biti laka. SAD se nisu predale. One još nisu pobedile, ali nisu ni izgubile. One će se boriti očajnički, koristeći svaku mogućnost, pošto je to rat za uništenje. Ali 2015. godina treba da bude godina korenitog preloma. Ne 1942. godina, kada prelom nije uspeo, već 1943. godina, kada posle Kurske bitke sumnje u konačni ishod rata nisu više postojale. Između ostalog, dostizanje korenitog preloma 2015. godine uopšte ne znači da nas konačna pobeda očekuje u toku godine. Sudeći po brodograđevinskom programu ruske flote koji predviđa da će moći da osigura prisustvo svojih brodova u 2-3 ključne tačke svetskog mora putem držanja stalnih udarnih grupa u tim regionima najranije 2020-2021. godine, konačni poraz SAD-a ne može da se planira pre 2017-2018. godine. Svetsko more nije železnička stanica. Pomorski putevi treba da se kontrolišu i čuvaju. Upravo između 2018. i 2020. godine Rusija, Indija i Kina mogu da preuzmu na sebe konsolidovanu odgovornost za osiguranje bezbednosti plovidbe. Ali to je stvar predivne budućnosti. A za sada nas čeka 2015. godina. Godina teška, ali uspešna.

Pročitajte još:Medvedev naložio Gaspromu da prati situaciju s UkrajinomKadirov: Ne pričam u prazno, spreman sam da idem u rat!Glazjev: Amerikancima je potreban Četvrti svetski rat kako bi razorili Rusiju

Izvor: Glas Rusije