PRAG/BEOGRAD - Srbija je u godini za nama učinila niz poteza u pravcu stabilizacije regiona, sa željom da dokaže da više nije pretnja stabilnosti Balkana, ocenjuje radio Slobodna Evropa ukazujući da je, u odnosima sa susedima Beograd imao i dve incidentne situacije - sa Albanijom i Hrvatskom.
Srbija se u regionalnoj saradnji ponašala u skladu sa okolnostima, na neke stvari je mogla da utiče i uticala je, "u dobroj meri pozitivno", kaže Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam za ovaj radio. "Počelo je posetom (premijera) Vučića Sarajevu, to je bilo pozitivno. Nastavljen je dobar trend odnosa sa Crnom Gorom. Međutim, imali smo ove dve incidentne situacije. Sa onim čuvenim dronom i Edi Ramom što je donekle ispeglano time što je Rama ponovo došao na ovaj veliki kineski samit", kaže Popov. "Kada je reč o Kosovu, tu smo dobili packu od Brisela, delimično zasluženo, a delimično nezasluženo", ocenjuje on. Zasluženo utoliko što se u implementaciji nekih od tehničkih dogovora iz Brisela moglo više učiniti sa naše strane iako kosovska vlada nije bila formirana više od pola godine, navodi Popov i dodaje da je taj "politički deo bio usporen, posebno formiranje Zajednice srpskih opština, jer je potrebna druga strana za pregovore". Popov, sa druge strane, veruje da se incidentna situacija sa Hrvatskom povodom puštanja Vojislava Šešelja i njegovih već poznatih izjava o velikoj Srbiji, mogla eventualno izbeći. To se moglo učiniti "sa jednom ili dve rečenice koje bi bile sastavni deo izjave vlade o tome da je Srbija svojim postupcima i izjavama zvaničnika potvrdila da poštuje teritorijalni integritet svojih suseda, da gradi sa njima dobrosusedske odnose i da nema nameru da komentariše izjave Šešelja da mu ne bi dali na značaju koji ne zaslužuje", kaže on. "Mislim da je i reagovanje iz Hrvatske bilo donekle neprimereno. Digla se velika prašina oko nečega na šta vlada Srbije stvarno nije mogla da utiče“, ocenjuje Popov. Sumirajući godinu za nama Anita Mitić, direktorka Inicijative mladih za ljudska prava ocenjuje da je svaki pomak pratilo i vraćanje unazad, ali upozorava na još jedan momenat. "Iako je važno da se svaki korak pravi vrlo pažljivo, važno je i da on bude iskren, zato što se svaki neiskreni postupak u tom procesu regionalne saradnje prepoznaje. Zato, ja mislim da taj iskren odnos i iskreni koraci realno ne postoje. To su više koraci ka Evropskoj uniji nego što su koraci ka toj zaista suštinski boljoj regionalnoj saradnji, koja će da rezultitra nekim novim odnosima", kaže Mitićeva za RSE.
Pročitajte još:LEKCIJA ZA SRBE: Ovako Putin brine o natalitetu Rusa
Za razliku od političkog terena gde se zvaničnici često spotaknu, u pitanjima od životne važnosti iskustvo je drugačije. Na konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu predstavljeni su zajednički regionalni infrastrukturni projekti, kao i na samitu sa Kinom u Beogradu. A tokom velikih poplava koje su u maju zadesile Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku pokazale su međusobnu solidarnost regionalnih zemalja, navodi Slobodna Evropa. Međutim, Aleksandar Popov ukazuje da se, bez obzira što se održavaju sastanci, samiti, posete, ne radi na rešavanju preostalih otvorenih pitanja, unapređenju međusobnih odnosa i prevazilaženju onoga što je balast 90-tih godina. Izvor: Tanjug
Kad ruski ekonomista pročita Nikolaja Srpskog: Evropsko propadanje je davno predskazano 
