Pravda

Na čuvenoj Sorboni i studentkinje i profesorke prekrivaju lice i kosu, prorezi su samo za oči. Ovaj pariski univerzitet se sada zove Islamska Sorbona, a svi akademci mogu da biraju – ili da pređu u islam ili da dobiju otkaz. To je fabula šestog romana Mišela Uelbeka, jednog od najcenjenijih savremenih francuskih pisaca. Mada njegova knjiga u izloge stiže tek sledeće nedelje, ona je dodatno uzburkala javno mnjenje koje veruje da je Francuska nepotrebno gostoprimljiva prema imigrantima islamske veroispovesti. Da je Francuska posustala pred islamom i prepustila se njegovom prodoru, u to veruju i Marin le Pen i sve više Francuza koji joj u ispitivanjima javnog mnjenja daju prednost nad svim drugim partijskim čelnicima. Posle loših rezultata u ekonomiji, propale ideje za ubiranje velikih poreza od megamilionera i koketiranja sa desnicom oko imigranata, aktuelni predsednik Fransoa Oland i salonski socijalisti nisu više u stanju da promovišu levičarske principe i da se suprotstave rastućoj popularnosti krajnje desnice. Ali na scenu se vraća Nikola Sarkozi, bivši predsednik, koji bi opet da se useli u Jelisejsku palatu. Posle pobede na unutarstranačkim izborima u svom konzervativnom Savezu za narodni pokret, Sarkoziju do predsedničkih izbora 2017. ostaje još samo da neutrališe krajnju desnicu i popularnu liderku Marin le Pen. A to čini hodajući po tankoj žici: mora da svom Savezu za narodni pokret privuče dobar deo pobornika Le Penove, a da ne izgubi ni one iz svojih redova koji pripadaju desnom centru i bore se protiv ksenofobije. A kad su takve vratolomije u igri, bez omladine se ne može. Mladi Sarkozijevi narodnjaci su u tu svrhu proslavili Badnje veče sa podmlatkom Nacionalnog fronta, što je potez koji u prvoj nedelji ove godine analizira francuska štampa.

Pročitajte još:Peskov: Terorizam nema nikakvog opravdanja

Ako hoće ponovo da osvoji vlast, Sarkozi mora da proširi svoju izbornu bazu, jedinstvena je ocena francuskih političkih analitičara. Sarkozi to zna i sam, kad kaže da će na čelu narodnjaka pokušati da „okupira ceo politički prostor između levice i Nacionalnog fronta”. Zbog toga bivši predsednik ima dvostruku strategiju prema Le Penovoj. On se jasno učvršćuje na desnici, kako bi povratio nemali broj birača koji su odbegli Nacionalnom frontu, ali povremeno mora da javno iskaže svoj otklon prema ekstremnoj desnici kako ne bi izgubio umerenije centraše. Nije mu lako: u isto vreme mora da privlači evrofobičare i evroentuzijaste, one koji se protive i one koji su za homoseksualne brakove, one koji su za progon pridošlica iz arapskog sveta i one koji se zalažu za njihovo prihvatanje… Za sada mu sve to uspeva i zbog toga što je Francuska duboko razočarana u levicu i Fransoa Olanda. Prema jednoj od najnovijih anketa, od svih političara, Francuzi su najviše voleli da im Nikola Sarkozi sedi za njihovom porodičnom prazničnom trpezom. Za njega je „glasalo” 19 odsto ispitanika, dok je samo 17 odsto poželelo da se u najluđoj noći druže sa liderkom Nacionalnog fronta Marin le Pen.  Oland ne figurira na ovoj listi, a aktuelni premijer Manuel Vals dobio je 12 odsto glasova. Mnogo ozbiljnije analize govore da bi u slučaju da Sarkozi i Le Penova uđu u drugi krug, na predsedničkim izborima 2017, Sarkozi ipak pobedio Le Penovu. Sve to znači da je književnik Mišel Uelbek ipak pogrešio. Novi predsednik Francuske neće biti musliman. Ali će verovatno biti Nikola Sarkozi, kome svojevremeno Francuzi nisu hteli da povere drugi mandat, nadajući se promenama. Izvor: Politika (Zorana Šuvaković)