Pravda

„Gasprom” je u tom zajedničkom preduzeću imao 50 odsto udela, Italijani 20, a Francuzi i Nemci po 15 procenata. Kompanija „Južni tok transport” bila je operater crnomorskog dela gasovoda „Južni tok”, koji je trebalo da se gradi od Anape na ruskoj obali do Varne u Bugarskoj. Potpisivanjem ovog ugovora, „Gasprom” je praktično postao stopostotni i jedini vlasnik u „Južnom toku transport”, projektu koga praktično nema, pa se postavlja pitanje šta je razlog za to, ako od gradnje neće biti ništa. Interesantno je da osim ove šture informacije i toga da je ovakvu odluku doneo Upravni odbor „Gasproma”, na sajtu ove kompanije, nema nikakvog bližeg objašnjenja. S druge strane francuski EDF i nemački „Vinteršal” potvrdili su izlazak iz ovog projekta. Nemački partner kaže da se otkupnom cenom zapravo nadoknađuje novac koji su uložili u projekat gradnje gasovoda „Južni tok”. Ako je tako, postavlja se pitanje da li će „Gasprom” i sve druge zemlje i kompanije obešteti na isti način. Tim pre što sve te zemlje imaju ravnopravno učešće od po 50 odsto u projektu, osim Srbije koja je manjinski vlasnik s 49 procenata. I dok se s jedne strane spekuliše da bi razlog preuzimanja stopostotnog vlasništva u „Južnom toku transport” mogao da bude dogovor „Gasproma” i bivših suvlasnika da ruska strana na ovaj način plati penale za odustajanje od gradnje gasovoda, kako cela stvar ne bi došla do suda, s druge strane se tvrdi da je takav potez „Gasproma” potvrda da će ovaj projekat zaživeti kad-tad. Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da su akcije „Južnog toka transport” posle odluke da se ovaj gasovod ne gradi izgubile vrednost na berzi i da je „Gasprom” sada to iskoristio da ih kupi po mnogo nižim cenama nego što su vredele. A sve to ne bi uradio da zna da od projekta neće biti ništa. Samo čeka pogodan trenutak, a to je 2017. godina kada ističe ugovor Rusije i Ukrajine o tranzitu gasa preko ove zemlje, što dovodi u pitanje snabdevanje Evrope gasom, kategoričan je Vuletić. Svaka firma, kaže on, prilikom zaključivanja ovakvih ugovora preuzima odgovornost na sebe i ako posao uspe i ako ne uspe, tako da ne vidi razlog zbog koga bi „Gasprom” trebalo bilo kome da plaća penale. Srbija sve i da hoće da naplati uloženo, a to je oko 30 miliona evra, teško da to može da učini, jer nijednim članom potpisanog ugovora o gradnji „Južnog toka” ne postoji takva obaveza.

Pročitajte još:Zašto (ne) treba prodavati Telekom

Upitan da li mu je kao brokeru normalno da „Gasprom” preuzima akcije firme koje više nema, Nenad Gujaničić, kaže, da su se prema raspoloživim informacijama ENI, „Vinterštal” i EDF povukli iz posla usled neizvesnosti oko budućnosti ovog projekta pa je tako „Gasprom” postao 100 odsto vlasnik u „Južnom toku”. – Ranije se spekulisalo da će ove tri kompanije izgubiti oko 2,5 milijardi evra zbog otkazivanja posla. Dakle, u pitanju je gubitak potencijalnog posla, a ne uloga. Ne verujem da su unapred prilikom formiranje kompanije sa „Gaspromom” unosile neki veći kapital, pa samim tim otkup ovih 50 odsto akcija verovatno nije bila neka mnogo skupa transakcija, kaže on. Bilo kako bilo, za sada je izvesno da „Gasprom” više neće raditi sa konačnim potrošačima, a zemlje Evropske unije moraće da kupuju gas na granici Turske i Grčke. Ili će, možda, ko zna kada, ulog u „povampireni” „Južni tok” biti mnogo veći i za probranije društvo. Izvor: Politika (Jasna Petrović-Stojanović)