Pravda

Andrej Fefelov, ekspert za bezbednost i terorizamPad kursa evra bez presedana, povuci-potegni u Ukrajini, antiruske sankcije i ruske kontrasankcije, na kraju, klanica u Parizu - sve su to strašne naznake destabilizacije na evropskom kontinentu, koja u dugoročnoj perspektivi odgovara SAD i snagama koje žele da sačuvaju moć dolara. Sama mogućnost izgradnje ose Berlin-Moskva-Peking predstavlja ružan san za prekookeanske stratege Krvavi pokolj novinara i policajaca, koji su u centru Pariza izvela u prvi mah nepoznata lica uz parole radikalnog islama doveo je do onoga, što su i hteli da postignu organizatori terorističkog napada: u minula 24 sata anti-muslimanska i ksenofobična raspoloženja u Evropskoj Uniji su uzela maha. Sudeći po rukopisu ovog dobro isplaniranog terorističkog napada, izveli su ga ljudi ne samo utrenirani ljudi, već i pravi profesionalci. Da se izvrši masovno ubistvo, a zatim da se nestane bez traga u savremenom gradu, nafilovanom video kamerama - to nije baš tako lak zadatak, kao što to misle umorni od svakodnevne gužve činovnici. Mislim da ljudi koji su sposobni da izvedu tako nešto nikako nisu podložni emotivnim reakcijama zbog nekakvog „crteža“. NJihov cilj nije bio da samo „kazne ogrezle u laži novinare“. Mi smo, najverovatnije, svedoci potpirivanja rata između konfesija u Evropi. Pola veka se eksplozivni materijal skupljao, kondenzovao sa povećavanjem broja arapskih, alžirskih, turskih i kurdskih imigranata. Sada je to najslabija tačka u Evropskoj Uniji, konac, za koji može uvek da povuče svako, ko poželi da spolja utiče na konglomerat evropskih zemalja. Pri čemu, najosetljivije su, sa te tačke gledišta, Francuska i Nemačka - lokomotive EU. Pad kursa evra bez presedana, povuci-potegni u Ukrajini, antiruske sankcije i ruske kontrasankcije, na kraju, klanica u Parizu - sve su to strašne naznake destabilizacije na evropskom kontinentu, koja u dugoročnoj perspektivi odgovara SAD i snagama koje žele da sačuvaju moć dolara. Sama mogućnost izgradnje ose Berlin-Moskva-Peking predstavlja ružan san za prekookeanske stratege. Što se tiče samog „islamizma“, „islamskog terorizma“, „vehabizma“, još od vremena engleskog agenta DŽeka Filbija (koji je bio glavni savetnik kralja Ibn Sauda, koji je od vehabijske jeresi načinio ideologiju Saudijske Arabije) ne treba potcenjivati uticaj anglo-američkih specijalnih službi na pomenute pokrete. Te „opasne veze“ su se u punoj meri pojavile u Avganistanu, na Balkanu, u Čečeniji, u Libiji i Siriji. Zašto da ih stara Evropa ne iskoristi u cilju makroekonomske i geostrateške ucene? Treba shvatati da će SAD ići na sve kako bi zadržale poziciju svetskog lidera. Da se napravi krvavo bojno polje veličine evropskog kontinenta - to je jedan od mogućih poteza postmodernista iz SAD, koji su 11. septembra 2001. godine digli u vazduh sopstvene nebodere. Aleksandar Prohonov, glavni urednik nedeljnika „Zavtra“ Imamo posla sa pravom terorističkom internacionalom, koja je u stanju da „dohvati“ svaku državu. Sada su se zaoštrili odnosi između Rusije i Evrope. Zar nije bolje da se svađa odloži za kasnije a da se sada ujedinimo u borbi protiv zajedničke pretnje? Sasvim nedavno smo bili svedoci pokušaja terorističkog napada u Groznom. Najverovatnije su napadi u Groznom i Parizu „laste“ koje su uzletele iz jednog gnezda - iz Islamske države. Imamo posla sa pravom terorističkom internacionalom, koja je u stanju da „dohvati“ svaku državu. Sada su se zaoštrili odnosi između Rusije i Evrope. Zar nije bolje da se svađa odloži za kasnije a da se sada ujedinimo u borbi protiv zajedničke pretnje? A Evropa? Jedni Evropejci izjavljuju da je multikulturna politika propala. Drugi se zgražavaju zbog toga što su sada moguća proganjanja emigranata. Evropa visi u vazduhu. Sa jedne strane, može se pokušati, bez nade na neki uspeh, da se ponovo ljudski potok iz Azije i Afrike integriše u sadašnje evropske vrednosti, koje su, iskreno, zakržljale i dosadne; a sa druge strane - i to nisu fantazije politologa - Evropa se nalazi pred pretnjom formiranja sijaset fašističkih država. Trijumf nacionalista u Evropi - to je sasvim opipljiva perspektiva. Ne radi se o Marin Le Pen. Ja govorim o ekstremistima, koji će sve više da guraju u Evropu u fašizam. Postoji i konspirološka verzija. Današnja Francuska aktivno zastupa priznavanje Palestinske države, zalaže se za uklanjanje HAMAS-a sa liste terorističkih organizacija. Liberalno priznavanje palestinskog oslobodilačkog pokreta takve vrste svakako je neprijateljsko i strano Izraelu. Zašto da se ne dodaju i izraelske specijalne službe koje na taj način pokušavaju da osujete propalestinski talas. Ova verzija takođe ima pravo na postojanje. Na kraju, mnogi liberali tumače ovaj masakr kao napad na slobodu reči. U savremenoj kulturi je veoma jaka linija čiji je smisao stvaranje različitih provokacija, da se ljudima nameće nešto uvredljivo, strano, da se u njima izazove reakcija protesta. Novinari-karikaturisti su stvorili provokaciju. I mogućnost incidenta koji je usledio bila je predvidljiva zbog izvesnih događaja, vezanih za vređanje svetinja, konkretno, islamskog sveta. Nešto slično se događalo i u Rusiji kada su lomili ikone ili kada su članice grupe Pussy riot igrale u oltaru. Ispostavlja se da je to sloboda skrnavljenja! To je ogroman problem u savremenoj evropskoj kulturi. Edvard Limonov, pisac i političar Sada imaju 12 leševa kao kaznu za svoju amoralnu jeres... Hrišćanska civilizacija nas uči „Ne ubij!“. U skladu sa Božjim zapovestima - u Parizu je počinjen zločin. Osuđujem taj zločin. Međutim, analitičari iz čitavog sveta, razmišljajući o ovom događaju, dolaze do zaključka da je izvršen napad-odmazda za brojne uvrede koje je drska i agresivna redakcija nanela proroku Muhamedu. Jedna od poslednjih uvreda je karikatura proroka koju je časopis objavio 19. septembra 2012. godine. Ja sam još tada u mom časopisu „Živoй žurnal“ (Živi časopis - prim. prev.) od 20. septembra 2012. pisao: „Eto, dolili su ulja na vatru. Zadivljuje svojom zločestom glupošću jučerašnji događaj u Francuskoj...“ Smatrao sam i tada, i sada sam ostao pri istom mišljenju da ne treba napadati svetske religije i njihove proroke, da je to nemoralno i nisko. Jer, preko milijardu ljudskih duša veruje u Hrista, i jedna i po milijarda veruje u Alaha, zato treba poštovati verovanja tih ljudi. I nema nikakve potrebe da se oni napadaju, ne treba upućivati svetogrđa i niskosti na adresu velikih figura njihovih verovanja.

Pročitajte još:Pogledajte naslovne strane lista „Šarli Ebdo“ pred bombardovanje Srbije 1999. (FOTO)

Ja sam, uzgred rečeno, u svoje vreme osudio knjigu Salmana Ruždija, kada je bila objavljena u Evropi, i bio sam sa muslimanskim sveštenstvom Rusije na konferenciji za štampu 1996. kada su tu knjigu planirali da objave u Rusiji. Mi smo protestvovali protiv publikacije. I na kraju - njene publikacije nije bilo. „Charlie Hebdo“ je istupao i protiv mene lično. U broju 56 od 21. 07. 1993. godine oni su objavili ogavan članak protiv mene „Limonov: L’intellectuel arracheur de couilles“ (Limonov - intelektualac - koji kida jajca), uz „prikladne“ karikature. Sada imaju 12 leševa kao kaznu za svoju amoralnu jeres. Pa... Uzgred rečeno, ono što se dogodilo u Francuskoj - to je nauk i upozorenje „kreativnoj klasi“ - da nauči koliko je opasno vređati narodna verovanja. Pod „verovanjem“ podrazumevam ne samo religiozna verovanja. U Rusiji se to može dogoditi svakog dana. Ultraliberalni mediji ne bi trebalo da se začude, ako, posle toliko uvreda upućenih narodu Rusije, narodu, odjednom, pukne živac. Izvor: Fakti.org